1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
NaukaPoljska

Poljska: kriminalizacija žena zbog abortusa?

7. novembar 2023.

Kako se uz pomoć analize krvi može otkriti da li je neka žena koristila pilule za abortus? Poljske vlasti vrše pritisak na žene koje se odluče na prekid trudnoće i to je kršenje njihovih ljudskih prava, tvrde kritičari.

https://p.dw.com/p/4YUoh
Mifepriston i misoprostol se koriste kao „pilule za abortus“
Mifepriston i misoprostol se koriste kao „pilule za abortus“Foto: Erin Hooley/Chicago Tribune/TNS/Abaca/picture alliance

Jedna 22-godišnjakinja stigla je u bolnicu u poljskom gradu Vroclavu. S mrtvim fetusom u stomaku. Rekla je da je imala pobačaj i dodala da nije ni znala da je bila trudna.

Njen stan, koji su poljske vlasti nakon toga temeljno pretresle, otkrio je drugačiju verziju priče. Policijski službenici su naime u njenom domu pronašli sredstva protiv bolova, antibiotike, korišćeni test na trudnoću, kao i tablete koje se kolokvijalno nazivaju „pilule za abortus“.

-pročitajte još: Pravo na abortus: Kakva je situacija u Evropi?

Uzorak krvi te žene poslat je na analizu u Medicinski fakultet Univerziteta u Vroclavu. Uz pomoć jedne metode, kojom naime može da se ustanovi da li je neka žena koristila te pilule, otkrili su tragove mifepristona, jednog od dva leka koji se obično koriste kako bi se inicirao prekid trudnoće. Rezultate svog istraživanja objavili su u časopisu „Molecules“.

U jednoj drugoj studiji, koja je takođe objavljena u tom časopisu, članovi istog tima lekara su tu istu tehniku iskoristili kako bi analizirali dva uzorka, jedan nezavisno od drugog, u kojima su se nalazili tragovi misoprostola, jednog drugog leka koji se takođe koristi za prekid trudnoće. Tragove tog leka nisu pronašli u krvi žene, ali jesu u pobačenom fetusu.

Naučnici su uspeli da detektuju dva spomenuta leka uz pomoć metode HPLC (high-performance liquid chromatography), u okviru koje u uslovima visokog pritiska mogu da se razdvoje različiti elementi nekog uzorka u tečnom stanju. Radi se o tehničkom postupku koji može brzo i lako da se reprodukuje, odnosno sprovede.

Vest o pojavi te nove metode zgrozila je žene u Poljskoj – u zemlji u kojoj je abortus u većini slučajeva ilegalan. Čuju se kritike i zabrinutost Poljakinja o tome da bi tehnika koja je opisana u naučnim studijama mogla dodatno da oteža ženama pristup legalnom prekidu trudnoće.

Da li je abortus u Poljskoj (i)legalan?

Trebalo bi napomenuti da poljsko zakonodavstvo ne kriminalizuje abortus izveden „u sopstvenoj režiji“, ali zato svako ko ga podržava ili pomaže u njegovom izvođenju može da bude pravno procesuiran. Medicinski prekid trudnoće je legalan i dozvoljen samo ako je ugrožen život majke, odnosno u slučaju da je trudnoća posledica silovanja.

Sudeći po izveštajima pojedinih poljskih medija, državni službenici sve češće vrše pretrese u stanovima i kućama onih žena za koje se sumnja da su omogućile izvođenje ilegalnih abortusa. A ta praksa je izazvala talas protesta u čitavoj zemlji.

Nekoliko hiljada ljudi izašlo je na ulice u Poljskoj u znak protesta protiv skoro potpune zabrane abortusa
Nekoliko hiljada ljudi izašlo je na ulice u Poljskoj u znak protesta protiv skoro potpune zabrane abortusaFoto: WOJTEK RADWANSKI/AFP/Getty Images

U intervjuima s organizacijom „Hjuman rajts voč“ (Human Rights Watch), lekari, pravnici i jedna žena koja je abortirala koristeći legalne lekove, opisali su „sveobuhvatne i spekulativne istražne postupke, kao i prekomerne pretrese“ stambenih prostora.

Sudeći po rezultatima jednog istraživanja Evropskog parlamenta iz 2022. godine, u Poljskoj je od 2020. preminulo najmanje šest žena zbog toga što su lekari, u strahu od mogućih posledica ili tzv. „apela savesti“, prekasno obavili medicinski neophodan abortus, odnosno uopšte nisu ni hteli da ga izvedu.

„U Poljskoj vlada mizoginija. Faktička zabrana abortusa koji je uvela poljska vlada direktno napada žensku autonomiju, odnosno fizički integritet žena. To je napad na osnovna ljudska prava i to bi u stvari trebalo da bude nezamislivo u jednoj liberalnoj demokratiji u 2021. godini“, kaže Evelin Regner, poslanica Evropskog parlamenta iz redova „Progresivne alijanse S&D“ (socijalista i demokrata).

Tokom 2021. i 2022. godine, organizacija „Abortus bez granica“ (Abortion Without Borders) pomogla je 34.000 žena iz Poljske da dobiju mogućnost da izvrše abortus. Ali, to je samo mali deo žena kojima je potrebna podrška.

-pročitajte još: Žene su srušile vladajuću stranku na izborima u Poljskoj?

Kako funkcionišu pilule za abortus?

Najjednostavnije rečeno, radi se o hemikalijama koje se uzimaju oralno ili vaginalnim putem, a koje na veštački način prekidaju trudnoću, odnosno dovode do toga da se iz tela žene izbacuje tkivo fetusa.

Kod prekida trudnoće uz pomoć lekova, osoba koja želi da izvrši abortus najpre uzima abortivnu pilulu mifepriston, a nakon toga, najkasnije u roku od 48 sati, uzima i misoprostol. Mifepriston blokira hormon progesteron, poznatiji i kao „čuvar trudnoće“.

No, važno je napomenuti da nije dovoljno samo prekinuti trudnoću. Kako bi se sprečila pojava infekcija, nakon abortusa je potrebno i otkloniti tkivo fetusa iz tela žene. Tu se koristi drugi lek: misoprostol. On prouzrokuje kontrakcije u području stomaka, pogotovo materice, i tako pomaže u procesu izbacivanja tkiva fetusa u roku od dan ili dva.

Kombinacija ta dva leka može uspešno da okonča trudnoću u nešto više od 90 odsto slučajeva – ali samo u ranoj fazi trudnoće, odnosno do desete nedelje. U kasnijoj fazi trudnoće efikasnost tih lekova opada.

Mifepriston je bio prvi lek koji se koristio za abortus
Mifepriston je bio prvi lek koji se koristio za abortusFoto: Evelyn Hockstein/REUTERS

Da li su pilule za abortus bezbedne?

I mifepriston i misoprostol je odobrila nadležna američka služba FDA (US Food and Drug Administration). Nezavisno jedan od drugog, ti lekovi su, kako pokazuju istraživanja, tokom rane faze trudnoće izveli 95 do 99 odsto uspešno sprovedenih prekida trudnoće. Čak i ako abortus ne uspe, rizik od smrti povezan sa korišćenjem tih lekova veoma je mali.

Sudeći po tim podacima, od 5,9 miliona žena koje su do decembra 2022. koristile mifepriston za medicinski prekid trudnoće, preminule su 32 osobe. To je procenat smrtnosti od oko 0,0005 odsto.

Globalni podaci o takozvanim „nesigurnim abortusima“ pokazuju međutim sasvim drugačiju sliku. Sudeći po podacima iz jedne studije koja je 2017. objavljena u magazinu „The Lancet“, skoro polovina od 56 miliona abortusa u svetu je bilo upravo iz kategorije „nesigurnih“. Oko 97 odsto tih nesigurnih prekida trudnoće, koji u velikoj meri ugrožavaju i život žena, dogodilo se u zemljama u razvoju.

„Kada se analizira pravni status abortusa u pojedinim zemljama, onda se vidi da je procenat nesigurnih abortusa bio znatno veći u zemljama s veoma restriktivnim zakonima o prekidu trudnoće, a mnogo manji u zemljama s manje restriktivnim zakonima“, zaključili su autori studije.

Pristup sigurnim abortusima

Autori studije prokomentarisali su i posledice testova sprovedenih s pilulama za abortus: „Rezultati pokazuju da se zakonski mora obezbediti pristup sigurnim abortusima, i to posebno u onim regionima sveta u kojima su prihodi ljudi mnogo manji. Potrebno je uložiti napore i po pitanju zamene nesigurnih metoda sigurnim metodama“ prekida trudnoće.

Naučnici sa Medicinskog fakulteta u Vroclavu citirali su upravo gore navedenu izjavu iz časopisa „The Lancet“ kao svoje obrazloženje za potragu za tragovima pilula za abortus u krvi žena. Oni kažu da su hteli da saznaju da li su možda ti ilegalno nabavljeni lekovi bili odgovorni za abortus. No, ta poljska studija na kraju ipak ne preporučuje osiguravanje pristupa sigurnim i zakonski definisanim pravom na abortus.

Tehnike koje su istraživači koristili u okviru studija koje su objavljene u časopisu „Molecules“ našle su se na meti kritika zbog, kako se tvrdi, kršenja prava žena, odnosno njihovog prava na privatnost.

Redakcija časopisa „Molecules“ navodi da je pokrenula istragu o objavljenim studijama, u skladu s propisima definisanima za slučaj žalbe na rezultate nekog naučnog rada koji se tamo objavi. Pavel Žpot, glavni autor studije, u svom saopštenju naveo je da je motivacija grupe naučnika bila naučna, a ne politička. Žpot ujedno nije želeo da odgovara na novinarska pitanja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.