Poljska gradi „Istočni štit“ i lovi ruske agente
1. jun 2024.
Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Poljska je postala zemlja koja se kao članica EU nalazi na liniji fronta. Međutim, čini se da poljsko društvo tek sada shvata puni obim pretnje sa istoka.
Nekoliko velikih požara u poslednje vreme uznemirilo je građane. Iako do sada nisu pronađeni pouzdani dokazi, mnogi Poljaci sumnjaju da su u to umešani strani obaveštajni službenici.
„Danas nemamo više sumnje da su ruske i beloruske obaveštajne službe, koji sa njima tesno sarađuju, veoma aktivne u Poljskoj", rekao je premijer Donald Tusk nakon sednice vlade održane u utorak (21.05.2024). On ovih dana koristi svaku priliku da upozori na opasnost od sabotaže i dezinformacija sa istoka.
Dvanaest osoba osumnjičenih za sabotažu je u pritvoru
Tusk je rekao da je u pritvoru u Poljskoj trenutno dvanaest osoba koje se sumnjiče da su učestvovale u sabotažnim akcijama po nalogu Rusije.
Takođe je rekao da je ruska obaveštajna služba verovatno bila umešana i u veliki požar u tržnom centru u severoistočnom delu poljske prestonice. Tog 12. maja 2024. vatra je uništila oko 1400 prodavnica. U samo nekoliko sati, hiljade trgovaca, posebno iz Vijetnama, izgubili su svoju imovinu. Činjenica da su se požari istovremeno rasplamsali na više mesta dala je povod za spekulacije. „Istražujemo to", obećao je Tusk.
U proteklim sedmicama događali su se slični incidenti. Ponekad bi gorela deponija smeća, a ponekad školska zgrada tokom mature.
Iznenadno bekstvo poljskog sudije Tomaša Šmita u Belorusiju početkom maja, odakle u ime beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka sprovodi anti-poljsku propagandu, dodatno je produbio nesigurnost u Poljskoj. Verovatno je ambiciozni pravnik već duže vreme sarađivao sa stranim obaveštajnim službama i prenosio osetljiv materijal.
Tusk najavljuje stroge mere – Brisel daje novac?
S obzirom na rastuće opasnosti po bezbednost zemlje, Tusk se odlučio za protivofanzivu. Predstavio je projekat odbrambene linije koja bi trebalo da štiti 400 kilometara dugu granicu sa Rusijom i Belorusijom.
Osim prirodnih prepreka poput reka, jezera, močvara i šuma, utvrđenja „Štit Istoka", kako ih je nazvao Tusk, trebalo bi da sadrže prepreke za tenkove i mnogo elektronike, uključujući i nadzorne uređaje. Premijer Poljske se nada da će Brisel preuzeti deo troškova.
Tusk je u utorak (21.05.2024) osnovao komisiju koja treba da istraži uticaj ruskih i beloruskih obaveštajnih službi na poljsku politiku. Komisija će raditi pod vođstvom međunarodno priznatog direktora Vojne obaveštajne službe SKW, Jaroslava Strožika, i trebalo bi da preda prvi izveštaj pre letnje pauze.
Komisija istražuje kontakte PiS-a sa Rusijom
Komisija će se sastojati od stručnjaka, održavaće sastanke iza zatvorenih vrata, bez prisustva kamera i istraživaće period od 2004. uključujući i vreme vladavine partije Građanska platforma (PO) pod vođstvom Tuska od 2007. do 2015.
Iako se Tusk trudi da zadrži privid neutralnosti, svim političkim posmatračima je jasno da će se stranka Pravo i Pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog naći u centru pažnje stručnjaka.
U tom kontekstu, ime koje se posebno često pominje je Antoni Maćerević. Kritičar režima, koji se borio protiv komunističkog sistema od sedamdesetih godina, nakon demokratskog preokreta se sve više približavao nacionalističko-klerikalnom krilu opozicije. Od 2006. obavljajući različite funkcije u Ministarstvu odbrane, Maćerević je sproveo radikalne čistke u vojnom obaveštajnom sektoru. Kritičari su mu zamerali što je time onesposobio poljsku vojsku. Kao ministar odbrane od 2015. do 2017. optuživan je da je ometao modernizaciju oružanih snaga otkazivanjem ugovora o naoružanju, poput onih sa Francuskom.
Tusk ne želi da bude drugi Mekarti, ali…
„Omča informacija koje prikupljamo čvrsto se stegla oko Antonija Maćerevića", rekao je Tusk.
U njegovom okruženju, kako je naveo Marek Bjernacki, predsedavajući parlamentarnog odbora za nadzor obaveštajnih službi, postojale su osobe koje su razoružale poljsku vojsku i onemogućile rad obaveštajnih službi.
„Mnoge odluke (Maćerevića) služile su Rusiji", izjavio je Bjernacki za televizijsku stanicu TVN. Prema njegovom mišljenju PiS „nije proruska, već je infiltrirana od strane Rusije".
„Nisam moderni Mekarti", rekao je Tusk. Međutim, u vrućoj fazi predizborne kampanje pred evropske izbore 9. juna, želi da mobilizuje svoje birače, pretvarajući izbore u sukob između Evrope i Rusije.
Poruka koju Tusk stalno upućuje biračima ne može biti jednostavnija: „Putin želi da destabilizuje Evropu. Ako želiš mir, izađi na izbore."
U kontroverznom predizbornom spotu, o kojem se rapsravljalo čak i unutar njegove stranke, kaže se: „Rusija je već ovde". Autori optužuju PiS za kontakte sa Rusijom i Belorusijom i citiraju iz Tuskovog govora u parlamentu, u kojem je poljsku desnicu nazvao „plaćenim izdajnicima, slugama Rusije".
PiS još ima veliku podršku
„Tusku je neophodna pobeda kako bi ubrzao preuzimanje kontrole nad državom", piše Mihal Šuldžinski za list Rečpospolita.
Iako su otkriveni brojni skandali i slučajevi korupcije prethodne vlade, podrška stranci Kačinjskog ostaje na visokom nivou. Ankete predviđaju neizvesnu trku između PO i PiS. Deseta uzastopna pobeda PiS-a bio bi težak gubitak prestiža za Tuska.