Poljska: Borba protiv inflacije vodi u haos

Pre osam godina Danijel Kačmarčik je u Poznanju otvorio frizerski salon „Mikstura“. Tokom svih tih godina samo tri puta je neznatno povisio cene – do jeseni 2021. godine, kada je cenovnik radikalno izmenio.

„Prva veća promena cena bila je u septembru, a sada u januaru to moramo ponovo da uradimo. Jer sve cene su skočile. Dobavljači su nas obavestili da će kozmetika biti skuplja za 10 do 30 odsto. A da ne govorimo o visokim cenama struje i grejanja i rastu doprinosa za socijalno osiguranje”, kaže Kačmarčik za poljski list Gazeta Viborča.

Njegov salon, doduše, radi, jer i pored rasta broja zaraženih u Poljskoj trenutno gotovo da nema restrikcija zbog kovida. Ali zbog ranijih zatvaranja Kačmarčik je „finansijski uništen“. Sada ima znatno manje mušterija nego ranije.

Osim toga, troškove je povećao i potrošni materijal za jednokratnu upotrebu, koji je postao obavezan tokom pandemije. „Nažalost ne znam da li će mi još biti isplativo da radim u našoj zemlji, s obzirom na to kako se stvari razvijaju“, kaže Kačmarčik.

Eskalacija inflacije

Poljska trenutno ima najveću inflaciju u poslednjih dvadeset godina. U decembru 2021. godina bila je 8,6 odsto. Prema procenama poljske organizacije poslodavaca „Levijatan“, gas je u decembru 2021. godine poskupeo za 52,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a benzin za 30 odsto. U istom periodu su skočile i cene hrane – živina je skuplja za 30 odsto, govedina za 19, šećer za 22 odsto.

Početkom januara premijer Mateuš Moravjecki iz vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) uveo je „Antiinflacioni štit 2.0.“, kojim su porezi na benzin, gas i životne namirnice sniženi ili potpuno ukinuti. Prethodno je, malo pre Božića, smanjen porez na gorivo, čime je benzin pojeftinio za oko pet odsto. Novim merama bi cena goriva trebalo da se smanji za još dvanaest odsto.

„Zaštitne mere će u januaru smanjiti inflaciju na 8,1 odsto“, procenjuje stručnjak „Levijatana“ Marijuš Cilonka, citira poljska novinska agencija PAP. Međutim, cene neće padati u narednih nekoliko meseci, a po isteku mera, na leto, opet se očekuje rast cena.

Liberalno-konzervativni ekonomski stručnjak Andžej Sadovski, koji je od 2015. godine savetnik predsednika Andžeja Dude u Nacionalnom savetu za razvoj, smatra da su radikalne mere dokaz da je vlada pogrešno procenila situaciju. Ona je još donedavno bila protiv smanjenje poreza poput sadašnjeg. „Jasno je da se radi o kriznoj situaciji u kojoj je inflacija izmakla kontroli“, kaže Sadovski za DW.

Reforma sa zamkama

I „Poljski dogovor“ (Polski Lad) koji je najavljen u maju 2021, a na snazi je od januara ove godine, nije dao rezultate. Deklarisani cilj nacionalno-konzervativne vlade bio je dodatni poreski prihod za finansijski oporavak posrnulog zdravstvenog sistema.

Oni koji zarađuju više 2.500 evra mesečno, trebalo bi da plaćaju veći porez. Za sve ostale, a to je prema podacima vlade 90 odsto Poljaka, reforma bi trebalo da bude „povoljna i neutralna“, kako je objasnio ministar Moravjecki.

Ali pokazalo se da je dokument od skoro 700 stranica spisak često nejasnih propisa i izuzetaka, koji su pretnja za funkcionalnu birokratiju, koje i stručnjaci jedva razumeju. U drugoj sedmici januara, hiljade nastavnika i policajaca, koji su zapravo trebalo da profitiraju od „Poljskog dogovora“, umesto da dobiju više novca, kao što je bilo predviđeno, dobili su manje.

Vlada je priznala grešku, premijer Moravjecki se izvinio: „Često je tako, da pogrešite baš onda kada želite da uradite nešto dobro“, kazao je.

Protivljenje reformama

Većina računovođa u kompanijama i javnim službama je potpuno preopterećena obimom nove birokratije. Udruženje revizora je zato apelovalo na premijera da se reforma odloži na godinu dana. Isto zahteva i krovna organizacija poljskih privrednika. U pismu Moravjeckom oni govore o „ishitrenim promenama zakona“, „zamkama“ i „problemima u tumačenju“ koji će tek u narednim mesecima izaći na videlo.

Preduzetnike muči i drastično povećanje doprinosa za socijalno osiguranje – mera koja ih skupo košta. Prema mišljenju stručnjaka, cilj poreske reforme, da se finansijski pomogne zdravstvenom sistemu, neće biti ostvaren. Andžej Sadovski smatra da zdravstveni sistem ne može da se reformiše samo isplatom novčane pomoći.

Premijer Moravjecki projekat naziva „Poreska revolucija“. Ciljna grupa stranke Pravo i pravda (PiS ) su nastavnici, državni službenici, ljudi sa niskim primanjima i velike porodice. Cilj je, ističe Moravjecki, da se povrati „socijalna pravda“, tako što će samo „najbogatiji Poljaci“ plaćati. Projekat kritikuju samo „nerealne finansijske elite iz metropola“, kaže premijer, koji je i sam nekada bio generalni direktor jedne od najvećih poljskih privatnih banaka.

Sadovski kaže da upravo reči koje koristi premijer objašnjavaju čitav haos. „Kada se koristi reč revolucija, to podrazumeva stvaranje revolucionarnih efekata, a to znači haos i konfuzija“, kaže ekonomista.

Vlada trenutno očajnički pokušava kratkoročnim propisima da zakrpi rupe u projektu. Ali nezadovoljstvo ljudi raste. Ankete sprovedene kratko nakon uvođenja poreske reforme pokazuju da podrška vladajućoj stranci PiS snažno opada. Mnogi posmatrači to vide kao direktnu posledicu poreskog haosa, kao i visokih cena, koje i dalje rastu, uprkos merama protiv inflacije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.