Politički motivisano ubistvo – prekretnica za Nemačku?
18. jun 2019.
Sve je više indicija koje ukazuju da ubistvo predsednika okruga iz Kasela Valtera Libkea (65) ima političku pozadinu. Vrhovno tužilaštvo saopštilo je da se iza ubistva kriju ekstremno-desničarski motivi.
List „Cajt“ je u svom internet izdanju prethodno preneo da je osumnjičeni za ubistvo Štefan E, koji je uhapšen u subotu ujutro, još 1993. kada je imao 20 godina, izveo bombaški napad na jedan Dom za azilante. On je tada zapalio auto u koji je prethodno postavio bombu, a azilantima je uspelo da ugase vatru pre nego što je bomba eksplodirala.
Štefan E. tada je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora. Kažnjavan je takođe i za nanošenje telesnih povreda, kao i za još jedno podmetanje požara čija je pozadina bila mržnja prema strancima. Na udaru zakona našao se i zbog nelegalnog posedovanja oružja.
U slučaju ubistva Libkea, taj 45-godišnjak otkriven je DNK-analizom. Sada se moraju razjasniti mnoga pitanja, a jedno od najvažnijih jeste: da li iza ubice stoji ekstremno-desničarska mreža. Za to nema dokaza, rekao je portparol Tužilaštva.
Istraga od posebne važnosti
To koliko se ozbiljno uzima ovaj slučaj pokazuje i činjenica da se istragom bavi najviše državno tužilaštvo. Vrhovni tužilac u Nemačkoj u pravilu vodi istragu onda kada je reč o terorističkim organizacijama i udruženjima, a istragu protiv pojedinca preuzima samo kada se počinjenom nedelu, zbog njegovih dimenzijama i posledica, pripiše „posebna važnost“.
Hendrik Puls, stručnjak fondacije „Hans Bekler“ za pitanja desničarskog ekstremizma, pretpostavlja da je počinilac povezan sa neonacističkom organizacijom „Combat 18“ (C18), koja je inače veoma aktivna u pokrajini Hesenu. „Combat 18“ je vojno krilo neonacističke mreže „Krv i čast“ (Blood and Honour) i zalaže se za oružanu borbu.
„Oni to rade preko magazina u kojima objavljuju kako se prave bombe. Takođe predstavljaju ekstremno-desničarske koncepte i strategije“, objašnjava za DW Hendrik Puls. Broj 18 odnosi se na prvo i osmo slovo alfabeta „A“ i „H“, što simbolizuje inicijale Adolfa Hitlera.
Paralele sa serijom ubistava NSU
Ako se dokaže da ubistvo Libkea ima ekstremno-desničarsku pozadinu, opasnost i rizici koje nosi ekstremno-desničarski terorizam iznova bi morali da se preispitaju. Uočljive su i paralele sa terorističkom grupom Nacionalsocijalističkim podzemljem (NSU), kaže za DW Matijas Kvent, direktor Instituta za demokratiju i civilno društvo u Jeni. Pripadnici NSU su u periodu od 2000. do 2007. ubili devet migranata u jednu policajku, odgovorni su za 43 pokušaja ubistva, tri bombaška napada i brojne pljačke.
Ubistvo političara na vlasti iza kojeg stoje politički motivi predstavljalo bi „novu dimenziju“, naglašava Kvent. Takav napad kada je reč o nemačkom desničarskom terorizmu nije zabeležen od 1945.
Kvent podseća i na pokušaj ubistva gradonačelnice Kelna Henrijete Reker. „Ciljana ubistva političara od strane desničarskih radikala zaista bi bila preokret“, zaključuje Kvent.
Mržnja zbog zalaganja za izbeglice
Predsednik gradske vlade Kasela Valter Libke ubijen je pre dve nedelje na terasi ispred svoje kuće pucnjem u glavu. Najprije se pretpostavljalo da ubica dolazi iz okruženja Hrišćansko-demokratske unije (CDU), da bi istražioci onda naišli na moguće političke motive.
Libke je sebi stvorio sebi neprijatelje među ekstremnim desničarima otvorenim zalaganjem za prava azilanata i svih onih koji su Nemačkoj potražili zaštitu. Kao predsednik gradske vlade bio je zadužen za smeštaj izbeglica na severu Hesena. Ekstremisti su na internetu izrazili oduševljenje zbog ubistva, što je izazvalo prenerazilo Nemačku. To je osudio i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.
Moglo bi se reći da je, s obzirom na uzavrele debate koji izazivaju ekstremni desničari, spremnost na nasilje porasla, ocenjuje ekspert za oblast desničarskog ekstremizma Hendrik Puls. Slučaj Libke za njega je pokazatelj kolika je količina mržnja. „Tu se postavlja pitanje koliko malo nekome treba da potegne oružje.“
To se mora uzeti ozbiljno
„Desno ekstremističke poruke mržnje moraju se uzeti za ozbiljno“, kaže i Matijas Kvent: „Postoje studije koje pokazuju da mržnja na internetu doprinosi povećanju nasilja.“ Pored toga, ljudi se na taj način i zastrašuju. Tako su na internetu objavljene i sve privatne Libkeove adrese. „To opterećuje ljude i utiče na njih da dobro razmisle da li će i kako politički da se pozicioniraju u javnosti“, kaže Kvent.
Slučaj Libke odjeknuo je u javnosti i van Nemačke. Tako italijanski dnevnik „Korijere dela sera“ piše da je reč o signalima koje Nemačka, koju sve više potresa desničarski ekstremizam, možda potcenjuje. „Slučaj Libke bi možda mogao da znači prekretnicu u stavu Nemaca“, ocenjuje italijanski list.
Uzeti ozbiljno desničarske tendencije
Nakon svih propusta u istrazi oko NSU, pravosuđe je suočeno sa optužbom da je „slepo na desno oko“. S jedne strane, „to nasilje se u javnosti još uvek ne shvata kao desničarski terorizam“, kaže Kvent. S druge strane, Vrhovno tužilaštvo brzo je donelo svoje zaključke i delovalo.
Država desničarski terorizam i njegove strukture mora da shvati veoma ozbiljno, kaže direktor Instituta za demokratiju i civilno društvo. „Na ekstremno desničarskoj sceni stalno se objavljuju spiskovi neprijatelja. I Libke je bio na jednom takvom spisku.“
Sada bi moralo da se pokaže da će se svi takvi vidovi i strategije terora kažnjavati, da će potencijalni počinioci biti na radaru službi bezbednosti i da će oni koji su napadnuti biti zaštićeni i da će država i društvo s njima solidarisati.