Politička rampa za ratne zločince

Oko 70 lica osuđenih za ratni zločin pred Sudom BiH odslužilo je kazne, a preko 40 koje je osudio Haški tribunal izašlo je iz zatvora. Uglavnom se radi o prevremenom puštanju na slobodu posle dve trećine odslužene kazne, ali i posle vremena provedenog u pritvoru tokom suđenja posle čega su pušteni na slobodu. Neki od njih i danas se veličaju, a deo njih obavlja javne funkcije, kandiduje se na izborima ili su im dodeljena odlikovanja najvišeg reda.

U oktobru 2016. godine Organizacioni odbor pri Narodnoj skupštini Republike Srpske, povodom 25 godina postojanja i rada NSRS, dodelio je posebne povelje i priznanja brojnim institucijama, organizacijama i pojedincima.

- pročitajte još: BiH: Naši heroji, tuđi zločinci

Među nagrađenima su bili i svi bivši predsednici Narodne skupštine i članovi prvog Predsedništva RS, uključujući Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika i Biljanu Plavšić, koji su osuđeni pred Haškim tribunalom za ratne zločine. Pet godina kasnije visoki predstavnik u BiH Valentin Incko daje rok Narodnoj skupštini od tri meseca, da povuče odlikovanja. U maju 2021. parlament odbacuje Inckov ultimatum.

Zakon (ne)radi

„Republika Srpska će doneti svoje odluke pa makar i Valentin Incko iskoristio bonska ovlašćenja. Tada mu neće pomoći ni Borelj. Neka obavesti koga hoće“, rekao je tada Dodik, odgovarajući na pitanje očekuje li sankcije EU zbog toga što nije ispunjen zahtev visokog predstavnika o povlačenju odlikovanja.

Dva meseca kasnije Valentin Incko je u zadnjim danima svog mandata u BiH na mestu visokog predstavnika nametnuo izmene Krivičnog zakona kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida.

- pročitajte još: Visoki predstavnik – tigar od papira

I pored desetina tužbi, ni posle više od dve godine niko nije procesuiran po tom zakonu, ni po službenoj dužnosti ni po pojedinačnim prijavama. U Tužilaštvu BiH su ranije potvrdili da je do sada odbačeno na desetine prijava jer „oni nisu u mogućnosti da sprovedu zakon“.

„Do sada nije bilo nijedne optužnice, jer su tužioci jednostavno naišli na određene poteškoće da bi dokazali postojanje navedenog krivičnog dela, jer u javnosti se netačno prezentuje krivično delo zabrane negiranja genocida. Navedeno je jasno šta je biće tog krivičnog dela. Ono treba biti urađeno na način da proizvede posledicu“, rekao je glavni tužilac Tužilaštva BiH Milanko Kajganić, predstavljajući još početkom godine izveštaj o radu Tužilaštva BiH.

Šmitova odluka

Ono što bi moglo naći primenu je najnovija odluka Kristijana Šmita, koja se odnosi na zabranu izbora i imenovanja na javne funkcije svih osoba koje su osuđene za genocid, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti kao i zabranu dodele nagrada i odlikovanja tim licima.

- pročitajte još: Da li je pomirenje moguće dok su zločinci na slobodi?

„Ovo se odnosi na integraciju, unošenje podataka u krivične evidencije ljudima koji su osuđeni za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine od međunarodnih sudova i Haškog tribunala. Ne može se tolerisati činjenica da takvi ljudi ne budu upisani u odgovarajuću evidenciju i da prođe kao da se ništa nije dogodilo“, rekao je visoki predstavnik, obrazlažući odmah i drugu odluku.

„Druga odluka se odnosi na zabranu imenovanja na funkcije svih osoba koje su osuđene za ratni zločin i zločin protiv čovečnosti kao i zabranu dodeljivanja nagrada takvim licima“, objašnjava Šmit.

A naknada ratne štete je pitanje koje bi moglo kompletno da promeni odnose ali da još više zaoštri političku situaciju u BiH. Posle svake presude suda u Hagu nekadašnjem rukovodstvu RS otvaralo se pitanje da li i na koji način to može da ugrozi RS. Finansijski, upravo u vidu isplate ratne štete kako se sada najavljuje ili kroz povlačenje pitanja statusa ovog entiteta pred međunarodnim pravosudnim institucijama.

Dodik: „To su budaleštine“

Ipak, činjenica je da je postojanje RS i njen status unutar Dejtonskog mirovnog sporazuma zagarantovan i da će bilo ko pristati na tu izmenu, posebno Srbija kao jedan od potpisnika mirovnog sporazuma iz `95.

- pročitajte još: Zaboravljeni rat i „ugledni“ zločinci

Odluku Šmita komentarisao je predsednik RS Milorad Dodik, koji zajedno sa vlastima u Banjaluci ne priznaje Šmita kao visokog predstavnika.

„Trebamo biti zadovoljni što se takva smlata nalazi ovde na prostoru BiH, šta mislite da je neki intelektualac i da je neki koji ima legitimitet, kako bi tek onda. Ovako, sa takvim budalaštinama koje on izmišlja, uopšte nije teško izaći na kraj“, rekao je Dodik.

Ustav ne brani kandidovanje

Ipak, niko se za sada ne usuđuje komentarisati na koji način će i kako ova odluka biti implementirana s obzirom na zakon usvojen u RS, prema kojem se odluke visokog predstavnika ne objavljuju na teritoriji ovog entiteta. Iako je Šmit zakon poništio, ta odluka nije objavljena u Službenom glasniku RS.

Prema izbornom zakonu BiH na javne funkcije mogu biti izabrani i imenovani i osuđeni za ratne zločine. Istovremeno, za aplikaciju za bilo kakav posao u državnoj službi običnim građanima u BiH potrebno je uverenje nadležnog suda o nekažnjavanju.

Izborni zakon BiH dozvoljava kandidovanje kao i obavljanje funkcije u izbornom procesu, što je prepisano iz Ustava BiH.

„Nijedno lice koje se nalazi na izdržavanju kazne, izrečene presudom Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, i niti jedna osoba koja je pod optužnicom Tribunala a koja se nije povinovala naredbi da se pojavi pred Tribunalom, ne može biti kandidat ili imati bilo koju neimenovanu, izbornu ili drugu javnu funkciju na teritoriji Bosne i Hercegovine“, navodi se u Članu IX Ustava BiH, što praktično znači da u izbornom procesu ne mogu učestvovati samo osuđeni ratni zločinci koji su u zatvoru ili koji još nisu dostupni pravosudnim organima.

- pročitajte još: Negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca

Oni koji su kaznu odslužili mogu da biraju i budu birani, dok to, recimo, nije slučaj sa nacionalnim manjinama u BiH, gde se gotovo 15 godina čeka na implementaciju presude suda u Strazburu u slučaju „Sejdić-Finci“.

Kandidati i odlikovanja

Pored navedenih, Simu Zarića i Blagoja Simića Haški sud je osudio na šest odnosno 15 godina zatvora zbog odgovornosti za progone i ubistva Hrvata i Bošnjaka u Šamcu. Prvi je izabran za zamenika načelnika opštine, a drugi za direktora Doma zdravlja.

Fikret Abdić osuđen je u Hrvatskoj na 15 godina zatvora zbog ratnih zločina. Kandidovao se i osvojio najviše glasova u trci za načelnika Velike Kladuše. Odlikovanje ima i Dario Kordić, koji je osuđen na 25 godina zatvora u Hagu za ratni zločin nad civilima u Ahmićima. Odlikovan je Redom kneza Branimira s ogrlicom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.