Pola veka diskoteka!
21. oktobar 2009.
Sve je počelo 1959. godine kada je vlasniku bara „Skoč klab“ (“Scotch Club”) sinula ideja da skupe bendove koji su svirali muziku uživo, zameni Klausom Kvirinijem. Kvirini dobija zadatak da zabavlja goste puštajući muziku sa gramofonskih ploča.
„Tu noć sam prvi put popio viski, imao sam 19 godina i prema tadašnjem zakonu još nisam bio punoletan. Stao sam iza gramofona i najavio prvu pesmu riječima: Dame i gospodo, molim zavrnite vaše nogavice. Sledi pesma ’Doći će brod’ u izvođenju Lale Anderson.“
Klaus Kvirini tako probija led i postaje prvi disko džokej na svetu. Zovu ga Di-Džej Hajnrih. Uspeh iz Ahena brzo se pročuo i proširio i na druge zemlje i krajeva sveta.
Diskoteke porušile ljubavne barijere
Mnogi vlasnici barova i kafića 60-tih godina prošlog veka zapošljavaju disko-džokeje, a diskoteke među mladima postaju sve popularnije. Mladi plešu uz rok muziku omiljenih bendova „Bitlsa“ i „Roling stonsa“.
Sedamdesetih godina, vizuelne momente u diskotekama upotpunjuju velike ukrasne kugle i svetla u bojama, a menja se i muzički pravac. Rok zamenjuje disko muzika, po uzoru na hitove grupe „Boni M“. Diskoteke se razvijaju u oaze za sklapanje muško-ženskih ljubavnih kontakata.
„Ovde se možemo lakše približiti devojkama, koje nam se sviđaju. Uz muziku i ples, onako neobavezno!“
„Ja skoro svaki vikend izlazim u diskoteke, jer nemamo nekih drugih mogućnosti.“
Prva balkanska diskoteka „Kod Laze šećera“
Najpoznatija diskoteka na svetu 70-tih godina postaje „Studio 54“ u Njujorku, simbol legendarnih zabava za američki i svetski džet-set, mesto sramnih ispada poznatih posle preterane konzumacije droge i alkohola. Osamdesete su godine kada svetske diskoteke preplavljuje i muzika nemačkih pevača i bendova poput „Modern tolkig“, „Nene“, „Skorpionsa“...
I dok je devedesetih godina u diskotekama većinom dominirala tehno muzika, danas se za svačiji ukus može ponešto naći. Diskoteke danas sadrže više plesnih podijuma sa različitim pravcima muzike.
Tokom proteklih pedeset godina, u diskotekama su se menjali muzički pravci i disko džokeji, a svrha im je, definitivno, i danas ostala ista:
„Plešući prilazimo momku koji nam se sviđa, stupimo u kontakt i pozovemo ga na piće.“
„A šta da ti kažem, dobio sam masu cedulja sa telefonskim brojevima.“
Prva diskoteka na Balkanu otvorena je 1967. godine u Beogradu i nosila je pomalo kontroverzni naziv „Kod Laze Šećera“.
Autorka: Selma Filipović, Berlin
Odgovorni urednik: Ivan Đerković