1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaIzrael

Pojas Gaze: Puštanje talaca možda šansa za kraj rata

11. januar 2025.

Porodice izraelskih talaca koji su u rukama Hamasa vrške pritisak da se sukob okonča. Mnogi za nastavak stradanja krive vlasti Benjamina Netanjahua. I uzdaju se u dolazak Donalda Trampa na vlast.

https://p.dw.com/p/4p2wv
Takozvani Trg talaca u Tel Avivu
Takozvani Trg talaca u Tel AvivuFoto: Sarah Hofmann/DW

Danijel Lifšic stalno provlači prste kroz kratku, crnu kosu. Trudi se da ostane miran, da ne deluje uzbuđeno zbog mogućnosti da bi ovaj put pregovori mogli da donesu sporazum o taocima.

„Svaki put kao da si na rolerkosteru. Ali ovaj put imam osećaj da je nešto drugačije“, kaže.

Prema izveštajima medija Hamas je potvrdio listu od 34 taoca koji bi bili pušteni ako se dogovori primirje. Listu je najpre objavila saudijska medijska kuća Ašark, a brzo su je preneli izraelski mediji.

Na listi je i Danijelov deda Oded (84), kao i Arbel Jehud (29). Njen osmehnut lik u beloj haljini Danijel nosi tog dana u Tel Avivu na majici.

On je poznaje od malena, to je mlađa sestra njegovog najboljeg prijatelja Doleva, koji je 7. oktobra ubijen u kibucu Nir Oz, kada su Hamasovi teroristi napali Izrael. Blizu 1.200 ljudi je tada ubijeno u Izraelu, a oteto ih je 251.

Prvi sporazum o taocima pre više od godinu dana

Posle 17 dana od masakra je među prvim puštenim taocima bila Danijelova baka Joheved (85). Slika starice među teško naoružanim maskiranim borcima Hamasa obišla je svet. „Ona od tada čeka da puste i sve ostale.“

Usledio je dogovor o taocima u novembru 2023. Tada je 105 izraelskih talaca razmenjeno za Palestince koji su bili u izraelskim zatvorima. Ali posle toga nije više bilo dogovora.

Trenutno je sto izraelskih talaca u Gazi. Njih 29 su oteti iz kibuca Nir Oz, u kojem je Danijel Lifšic odrastao. Ne zna se koliko je njih još živo.

Izraelska armija je u nekoliko navrata pronalazila mrtve taoce u Gazi. U sredu (8. januar) izraelska armija je objavila da je pronašla leševe još dva taoca. Jedan od mrtvih talaca Jusef Alziadna, bio je na listi talaca o kojoj obe strane pregovaraju u Dohi.

„Ako se sada ne sklopi sporazum, biće prekasno i za sve ostale“, rekao je Danijel još pre nego što je objavljena vest o dva mrtva taoca.

Danijel Lifšic
Danijel LifšicFoto: Sarah Hofmann/DW

„Izrael odbija da okonča rat“

„Hamas već mesecima želi sporazum“, kaže mirovni aktivista Geršon Baskin. Za sebe tvrdi da je jedini Izraelac koji godinama ima kontakt sa pripadnicima Hamasa.

Upravo on je značajno doprineo tome da je 2011. izraelski vojnik Gilad Šalit pušten posle pet godina zatočeništva. Razmenjen je za hiljadu palestinskih zatvorenika.

Među puštenim Palestincima bio je Jahja Sinvar, koji je kasnije postao prvi čovek Hamasa – on je planirao napad na Izrael 7. oktobra.

„Hamas hoće sveobuhvatni sporazum kojim bi se okončao rat, svi bi taoci bili pušteni na slobodu, a palestinski zatvorenici bi izašli iz zatvora“, kaže Baskin. „Ali Izrael je do sada odbijao da završi rat.“

I Baskin smatra da se sada možda nešto bitno menja. Donald Tramp preuzima dužnost predsednika Sjedinjenih Država 20. januara. „Netanjahu bi hteo da nešto pokloni Trampu kada uđe u Belu kuću. To je razlog zašto se upravo sada uspostavlja dinamika u pregovorima.“

Ipak, objavljenu listu Baskin posmatra sa skepsom. Na njoj su imena koja je u leto 2024. sastavio Izrael. Baskin kaže da Hamas trenutno zna gde je samo 20 talaca. „Hamasu je potrebno primirje sa garancijama slobodnog kretanja, da bi uopšte ustanovili gde su ostali taoci.“

On dodaje da kod Hamasa ne postoji jako liderstvo otkako je Izrael ubio Jahju Sinvara. Tako je postalo teže da se poveća pritisak na Hamas koju SAD, EU i Izrael smatraju terorističkom organizacijom.

Da li će Netanjahu podariti Trampu primirje?
Da li će Netanjahu podariti Trampu primirje?Foto: Thomas Peter/REUTERS

Može li Tramp isposlovati sporazum?

Baskin je pokušao da objasni ljudima iz Hamasa, sa kojima kontaktira, da je zbog Trampa pravi trenutak da se sklopi sveobuhvatni sporazum.

„Kada bi Hamas objavio da će pustiti sve taoce, ako se izraelska vojska povuče iz Pojasa Gaze, pritisak javnosti bi u Izraelu bio tako veliki da bi Netanjahu morao da popusti“, smatra on.

Pripadnike porodica talaca napadaju zagovornici tvrde linije koji kažu da zahtevi porodica sprečavaju izraelsku pobedu. Ali, ankete pokazuju da preko 80 odsto Izraelaca zagovara sporazum o razmeni talaca za palestinske zatvorenike.

Tel Aviv i Jerusalim su izlepljeni plakatima, bilbordima i nalepnicama sa portretima talaca.

Izraelski vojnik Nimrod Koen je 7. oktobra sa drugim taocima otet iz izraelske vojne baze Nahal Oz.

„Znamo da će Nimrod biti jedan od poslednjih koji će biti pušteni na slobodu“, kaže njegov brat Jotam. Nimrodovo ime ne stoji na listi o kojoj se pregovara.

„Svako od njih može da umre  svakog trenutka, ne postoji nikakvo opravdanje da jedne puste, a druge ne“, kaže on.

On smatra da je Benjamin Netanjahu odgovoran za to što njegov brat i ostali taoci još uvek nisu na slobodi. „Najveća prepreka je naša vlada, pre svega premijer“, kaže on i dodaje da taoce ubijaju izraelski vojni postupci u Gazi.

Gaza sravnjena sa zemljom

Neposredno posle 7. oktobra i on se kao izraelski vojnik borio u Gazi. U tom ratu je prema podacima Ujedinjenih nacija poginulo više od 45.000 Palestinaca, dobar broj njih je stradao u izraelskim vazdušnim udarima.

Među ubijenima je veliki broj žena i dece. Dobar deo Gaze je potpuno uništen, srušene su i bolnice, vlada glad.

„Vidimo slike iz Gaze. Ja ne mrzim tamošnje ljude. Verujem da ti ljudi žele da se rat konačno završi, a znam da i ljudi u Izraelu to žele. Za nas nema više razloga da budemo u Gazi“, kaže Koen.

Prizor iz Pojasa Gaze
Prizor iz Pojasa GazeFoto: Khalil Ramzi Alkahlut/Anadolu/picture alliance

On dodaje da je Hamas dobrim delom vojno poražen. „Vojnici umiru u Gazi, taoci pate“, dodaje.

On smatra da produžavanje prisustva izraelske armije u Gazi povećava broj ljudi koje regrutuje Hamas. Koen kaže da kao vojnik ne bi više išao u Gazu.

Objašnjava da ne poziva na odbijanje služenja vojske, već da apeluje na vladu da više ne šalje vojnike u rat. Da okonča sukob i vrati taoce kući.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku