Pobuna protiv nasilja nad ženama

Otvorena rana za čitavu naciju. Tako to zvuči kada turski predsednik Redžep Tajip Erdogan govori o nasilju nad ženama u njegovoj zemlji. Turski predsednik pokazuje zabrinutost, a Vlada Turske uznemirenost. Turski mediji već nedeljama svakodnevno izveštavaju o nasilju nad ženama. Početkom ove sedmice na ulice Istanbula izašle su hiljade žena i muškaraca protestujući protiv nasilja.

Sociolog Čiček Tahaoglu iz nevladine organizacije 'Bianet', turskoj vladi pripisuje deo krivice za situaciju. "Pre nekoliko dana ministarka za porodicu je rekla kako je najbolji plan za karijeru jedne žene da bude majka." Ali, kompletna vlada, kaže Tahaoglu, "uopšte nema interesovanja ozbiljno da shvati žene kao individue, osobe koje bi mogle same da se uhvate u koštac sa svojom sudbinom".

Društvene promene na nuli

Erdogan je mnogo puta eksplicitno govorio protiv nasilja nad ženama, čak i na međunarodnoj sceni. Godine 2011, turska vlada pod Erdoganovim vođstvom, među prvim potpisuje Konvenciju Saveta Evrope o "Sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i porodičnog nasilja". To se i do danas smatra priručnikom za zaštitu žrtava seksualnog nasilja i prevenciju protiv prisilnog braka.

S druge strane, vladi očigledno ne polazi za rukom da sprovede promene u samom društvu. Situacija u zemlji je teška. Prema podacima 'Bianeta' u 2014. u Turskoj je ubijena 281 žena. To znači da je stopa ubistava žena porasla za 25 odsto u odnosu na 2013. Mračne brojke nasilja nad ženama su u stvarnosti mnogo gore.

Ove sumnje potkrepljuju svakodnevni izveštaji pogođenih, pre svega preko Tvitera. Preko dva miliona Turkinja i Turaka su na Tviteru (#sendeanlat) svedočili o sopstvenim iskustvima: svejedno da li je reč o nasilju među sopstvena četiri zida, u prepunom autobusu, na javnom mestu, na poslu. Nasilje i uznemiravanje u turskoj svakodnevici opterećuje celu zemlju - podednako i žene i muškarce. Iako ovaj fenomen već odavno 'ključa', o njemu se često govorilo samo u krugu porodice i među prijateljima. Sada je drugačije, jer žene koriste mogućnost anonimnosti koju pruža Internet i pričaju otvoreno o tome.

Jaz između 'pristojnih' i 'ostalih' žena

Talas protesta očigledno je izazvalo ubistvo 20-godišnje studentkinje Ozgezan Aslan koje se dogodilo u februaru ove godine. Vozač jednog minibusa pokušao je prvo da je siluje, a kada je pružila otpor prvo ju je udario pajserom i više desetina puta ubo nožem. Na kraju je spalio njeno telo i bacio ga u rečno korito.

Turska vlada je oštro osudila ubistvo, a premijer Ahmet Davutoglu je izjavio kako će se lično zauzeti da počinilac bude adekvatno kažnjen. I predsednik Erdogan je uzeo reč i, povodom 8. marta Dana žena, iskoristio priliku da iznese svoju definiciju žene: "Jedna žena je za mene i supruga i sestra, i komšinica i prijateljica".

Upravo u takvoj jednoj definiciji Čiček Tahaoglu vidi osnovu problema. "Vlada je napravila ogroman jaz između 'pristojnih' i 'ostalih' žena." Prema njenom mišljenju u prvu kategoriju spadaju one žene koje "imaju najmanje troje djece, koje kuvaju i brinu o deci i mužu". Sve u svemu, kaže, to su žene koje brinu o porodici, a ne o sopstvenoj karijeri. Samim tim one automatski ostaju u ulozi žrtve. A one ostale su svakako divljač spremna za odstrel, smatra sociolog.