Beograd, Zagreb, Ankara, Moskva...

Svaka poseta zvaničnika Srbije, Hrvatske ili Turske Bosni i Hercegovini, završi sa – sada već dobro poznatom rečenicom – da će se, bez obzira na sve, poštovati suverenitet i teritorijalni integritet BiH. To obećanje traje uglavnom samo do prelaska granice, jer je mešanje u unutrašnja pitanja BiH postalo pravilo, a ne izuzetak.

Traži se pomoć za najmanji problem

Da li druge zemlje, prvenstveno se tu misli na Srbiju, Hrvatsku i Tursku, misle da poseduju neku vrstu suvereniteta nad BiH, kako smatraju neki analitičari, ili im je dovoljna činjenica da u Bosni i Hercegovini postoji međunarodna zajednica koju vide kao tutora nekoga ko još nije spreman da se sam o sebi brine?

„Najveći problem ove zemlje je suverenitet. Na najmanji problem, pomoć se traži u Beogradu, Zagrebu ili Ankari, i to urušava njen kredibilitet. Najveću odgovornost snose upravo oni koji se najviše pozivaju na BiH kao suverenu državu. Dok je takvo stanje, mi nećemo imati poverenje u BiH. Posebno je poguban način ponašanja tih država prema BiH kao državi koja apsolutno nije sposobna da reši bilo kakav problem“, smatra Vehid Šehić, predsednik Foruma građana Tuzle, navodeći da upravo to generiše i odnos političkih struktura unutar BiH.

Najsvežiji primer jeste reakcija zvaničnog Zagreba na hapšenje deset pripadnika Hrvatskog vijeća odbrane (HVO), koje Tužilaštvo BiH tereti za zločine počinjene nad Srbima tokom proteklog rata. Samo nekoliko dana pre hapšenja, novoizabrani hrvatski premijer Andrej Plenković odabrao je BiH kao prvu zemlju za posetu nakon preuzimanja hrvatske Vlade. Tom prilikom, više puta je ponovio da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

Matica srpska i matica hrvatska

Neki analitičari smatraju da je „slučaj Orašje“ jedan od najboljih primera mešanja sa strane, ne samo u unutrašnje političke odnose, već i u rad pravosuđa Bosne i Hercegovine. Kada to mešanje dođe iz druge države, potpomognuto liderima iz BiH, onda je to stvar za uzbunu, za pravu političku odbranu suvereniteta BiH.

„Dok god oni koji odlučuju o ovoj zemlji idu po mišljenje van BiH, nema sreće našim generacijama. Ja ne vidim drugog razloga zbog čega idu van BiH, osim toga da ona bude raskomadana po interesnim sferama, kako bi deo BiH mogao da završi u ’matici srpskoj’, a deo u ’matici hrvatskoj’. S druge strane, ja te sve intenzivnije veze sa Turskom, vidim kao razloge za obnovu neoosmanske filozofije na ovim prostorima. Niko od njih sa strane ne kalkuliše sa BiH kao ozbiljnom zemljom, u kojoj žive tri naroda“, kaže profesor iz Mostara Slavo Kukić.

Upečatljiv i teatralan bio je i odlazak srpske delegacije iz BiH na konsultacije u Beograd u vezi s nedavno sprovedenim referendumom u Republici Srpskoj. Iako je stav Beograda tada bio jasan, mnogi smatraju da je Srbija zapravo bila uz predstavnike vlasti RS kada je reč o održavanju referenduma, ali da zbog pritiska međunarodnih predstavnika nije bilo politički korektno da se to i javno saopšti.

Održava se stanje koje stalno „tinja“

„To traženje stava van granica Bosne i Hercegovine je nešto što je prisutno već 20 godina s većim ili manjim intenzitetom. Donekle se to može shvatiti imajući u vidu da su i Beograd i Zagreb opredeljeni da se brinu za status Srba i Hrvata u BiH. Međutim, najbolji način za to je kroz podršku funkcionalnosti BiH – a na ovakav način se stvara kontraefekat koji samo dodatno slabi BiH i stvara tenzije, ne samo unutar BiH, već i u celom regionu“, smatra politički analitičar Srećko Latal, ističući da i Evropa i Amerika u nekim trenucima koriste i Beograd i Zagreb kako bi kontrolisali neke radikalne elemente i inicijative, te na taj način gase požar. Suštinski se tako održava stanje koje stalno tinja.

Ovde ne treba isključiti ni ulogu zvanične Moskve čiji su uticaj koristili srpski politički predstavnici pred protekle izbore i to kroz priču o podršci referendumu. Upravo to da je predsednik Rusije Vladimir Putin, nakon sastanka s predsednikom RS Miloradom Dodikom, podržao pravo na referendum – kako je Dodik tada rekao, direktno je uticala na javno mnjenje u BiH, smatraju analitičari. Slično se desilo i 2014. godine kada je Dodik nakon sastanka sa Putinom rekao da je od njega dobio podršku pred opšte izbore.

Nije manje značajan ni uticaj Turske, možda i najveći od pomenutih država, smatraju analitičari. To se ogleda u konstantnoj saradnji bošnjačkog političkog vrha s turskim zvaničnicima (jedno od njih je obraćanje člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića putem video-linka na predizbornom skupu kandidata za predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, 2014. godine). Činjenica je da Ankara želi da neguje jače odnose sa BiH, što je vidljivo u snažnoj saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, a posebno religijske nastave.

„Ne želim da nas doživljavaju kao osobe sa ograničenom sposobnošću“

„Nama je potrebna istinska želja da gradimo institucije ove države koje neće ljude da gledaju po etničkoj ili religijskoj osnovi, već po činjenici da li su građani ove države i da li su se ogrešili o pravo ove države. Kada ih čujem kako govore o napretku BiH, o kredibilitetu naših političara, istovremeno urušavaju i ono malo institucija što imamo na nivou države. Ja ne mogu da prihvatim da nas drugi doživljavaju kao osobe sa ograničenom sposobnošću i da ne možemo da rešimo problem. Na taj način uništavaju dostojanstvo BiH. Dok god imamo ovakvu strukturu, nećemo postati demokratska država“, zaključuje Šehić.