Počinje suđenje nesuđenom regentu nemačkog „Rajha“

Princ Rojs (72) je bio kooperativan, stoji u izveštaju Hesenske policije o raciji koja je sprovedena sedmog decembra 2022. u šest ujutru u Vestendu, mirnom frankfurtskom kvartu.

U ranu zoru pripadnici Specijalne policije su tada upali u vilu u kojoj se nalazio Hajnrih XIII princ Rojs – čoveka koji se smatra vođom terorističke grupe policajci su zatekli u krevetu. Princ je spavao.

Ubrzo nakon toga Rojs se obukao, te je u pratnji policajaca napustio svoj dom.

Pri tom su nastale i fotografije koje su tada u vrlo kratkom roku obišle svet. Rojs je, kako stoji u zvaničnom izveštaju, bez otezanja „otključao“ svoj smartfon.

Šifra je glasila „0013“, kao brojka XIII u njegovom imenu, koja upućuje na dugu porodičnu plemićku tradiciju.

Najveća zavera u Nemačkoj?

Od ovog utorka (21.5.) se na Višem pokrajinskom sudu u Frankfurtu procesuira ono što na prvi pogled izgleda kao scenario lošeg filma. Po mišljenju Glavnog državnog tužioca, radi se o verovatno najvećoj zaveri u posleratnoj istoriji Nemačke, zaveri usmerenoj protiv nemačkog slobodarskog poretka.

Još krajem aprila u Štutgartu je počelo suđenje osmorici muškaraca koji su bili očigledno deo vojnog krila „Grupe Rojs“, radi se o ljudima za koje optužnica kaže da su bili deo plana o državnom prevratu, odnosno da su pripremali novu vojnu strukturu za Nemačku u obliku „odreda otadžbinske bezbednosti“.

Ti odredi su, kako stoji u optužnici, bili zaduženi za likvidaciju političkih protivnika. Od sredine juna počinje i treće suđenje pripadnicima ove grupe, ono će se održati pred Višim pokrajinskim sudom u bavarskom Minhenu.

U frankfurtskoj sudnici se pak nalazi navodna glava celog poduhvata, koji nemačko pravosuđe tretira kao „veleizdaju“. Centrala „grupe Rojs“ se očigledno nalazila u Tiringiji, na istoku Nemačke, u prinčevom lovačkom dvorcu.

Šta je bio cilj grupe?

Cilj celog poduhvata je, kako stoji u optužnici, bilo instaliranje „Veća“ koje je Nemačku trebalo da vrati u državnu formu Rajha iz 1871. godine.

U tom „Veću“ je, kako se dalje tvrdi, bilo predviđeno etabliranje određenih pozicija po uzoru na ministarstva u nekoj vladi. Već se očigledno baratalo i konkretnim imenima za te pozicije, neki od potencijalnih kandidata će praviti društvo princu Rojsu na optuženičkoj klupi.

Radi se o poznatim osobama. Među njima je, na primer, i Birgit Malzak-Vinkeman (59), bivša poslanica AfD-a u Bundestagu i nekadašnja sutkinja u Berlinu.

Ona je, kako se tvrdi u optužnici, trebalo da postane svojevrsna ministarka pravosuđa. Tokom istražnog postupka ona je dala opsežan iskaz istražiteljima. Očekuje se da će to učiniti i javno, tokom sudskog procesa.

Među optuženicima su i Maksimilijan Eder i Peter Verner, dva bivša nemačka vojnika koji su bili članovi specijalne jedinice KSK koja deluje u okviru Bundesvera. Oni su navodno bili među prvim članovima grupe koja se počela baviti pripremanjem puča u Nemačkoj.

Pretnja za demokratiju?

No, koliko je ta grupa zaista bila opasna? Nakon hapšenja u javnosti su mnogi zbijali šale s navodnim zaverenicima, nazivajući njihove planove penzionerskim pučem, s obzirom na starosnu dob nekih od aktera.

Pogotovo su iz AfD-a pokušavali da ocrne istražni postupak. A upravo je jedna od glavnih okrivljenica bila članica te stranke, odnosno bivša poslanica u Bundestagu.

Optuženici su očigledno bili pobornici kojekakvih teorija zavere. Oni su, kako se tvrdi, bili uvereni da će u Nemačkoj u dogledno vreme vlast preuzeti jedan moćan savez po imenu „Alijansa“, u kojem su bivše pobedničke sile iz Drugog svetskog rata.

Istovremeno su verovali da postoji ceo sistem podzemnih tunela u kojima se drže deca, kako bi se od njihove krvi pravio eliksir za podmlađivanje. Neki članovi grupe su navodno platili i do pola miliona evra prevarantima iz Švajcarske koji su tvrdili da mogu pronaći mesto na kojem se ulazi u podzemni sistem tunela.

Savezno tužilaštvo pak nema sumnji da je grupa bila odlučna u nameri da ubija ljude kako bi ostvarila svoj cilj. Na primer, grupa je, tvrdi se dalje, planirala juriš na Bundestag.

Pri tom očigledno nikakvu ulogu nije igrala činjenica jesu li ciljevi bili realni ili ne, jer bi na kraju krajeva i neuspešan pokušaj upada u Bundestag mogao koštati ljudskih života.

Tri sudska procesa

Optužnica protiv devet osoba u procesu koji se vodi u Frankfurtu obuhvata 617 stranica.

Izvorno se na optuženičkoj klupi trebalo naći desetoro ljudi, no jedan muškarac je u međuvremenu preminuo, od posledica teške bolesti, tvrdi se u pravosudnim krugovima.

Svih devet optuženika ima po dvoje, a neki i po troje advokata. Zbog velikog broja aktera uključenih u proces, ali i zbog strogih bezbednosnih mera, u Frankfurtu je na brzinu izgrađena nova zgrada u kojoj se održava suđenje.

Frankfurtski proces bi mogao potrajati nekoliko meseci, možda i nekoliko godina. Može se očekivati da će na tok suđenja u Frankfurtu uticati i druga dva postupka koja se vode u Štutgartu i Minhenu.

Neki advokati optuženih su zahtevali spajanje tri procesa u jedan. Ti zahtevi će verovatno biti odbačeni.

No, upravo je „podela“ ovog slučaja na tri zasebna suđenja i jedna od glavnih kritika upućenih nemačkom pravosuđu po pitanju ovog slučaja. Da li je ta podela bila u skladu s nemačkim pravom?

To će pitanje pratiti sva tri procesa do njihovog kraja. A nakon što sudski postupci završe, tim pitanjem će se sigurno pozabaviti i Vrhovni sud.

sm (ard, swr)