Početak beskonačnog rata

Dramatično je i uznemirujuće: 10.000 ljudi, 10.000 Alahovih ratnika pale alarme na Bliskom istoku. Tih 10.000 boraca radikalno islamističke, ubilačke terorističke bande sa imenom ISIS (Islamska država u Iraku i Siriji) kreću se ka Bagdadu, žele da zauzmu glavni grad, najure premijera – i tako okončaju šiitsku vladavinu u Iraku. Hoće da razore posleratni bliskoistočni poredak, ukinu nacionalne države, nanovo osnuju umet, zajednicu muslimanskih vernika, proglase kalifat u kojem je šerijat i kadija i sudija.

Religiozna potreba za džihadom obrazlaže se ranom istorijom islama, zahteva oružanu borbu i mučeništvo – i nalazi brojne pristalice. U Siriji kao i u Iraku, gde ISIS već u teroru drži čitave regione. Sunitski džihadisti pod vođstvom Abu Bakr al Bagdadija – čije ime podseća na prve kalife, one odmah posle Muhameda – nisu izazov samo za šiite okupljene oko premijera Malikija. Teroristi pale čitav region. Iran je spreman da se nađe šiitskoj braći i – nasuprot dosadašnjoj politici –makar retorički traži saradnju sa SAD. Tamo predsednik Obama još okleva, razmišlja da li i kako da podrži ugroženog premijera u Bagdadu.

Šiitska osovina

Odbrana šiitske braće po veri se za Iran politički podrazumeva, isto onako kako se podrazumeva pomoć alavitskom predsedniku Sirije Bašaru al Asadu uz pomoć opet šiitskih paravojnih formacija libanskog Hezbolaha. Teheran ima regionalni interes da očuva šiitsku osovinu Hezbolah-Sirija-Irak-Iran. Tako osigurava svoj uticaj. Za zemlju ajatolaha i mula, koji sebe vide kao naslednike mistično-harizmatičnog ajatolaha Homeinija, nezamislivo je da na cedilu ostavi šiite u susednoj zemlji. Ugroženost šiita je već razlog za džihad, sveti rat.

U Siriji već godinama caruje razorni građanski rat – Asada protiv opozicije, ali i opozicionih grupa međusobno, ISIS-a protiv sekularnih demokratskih pokreta. Posle skoro 200.000 mrtvih i miliona prognanih vidimo da je Asad i dalje na vlasti i da rat ne prestaje. Nezaustavljivo krvoproliće. Tu su i drugi bliskoistočni akteri: Kurdi su se učvrstili na severu Iraka i ne plaše se ISIS-a. Njihova vojna snaga i novopečena politička samouverenost izazivaju Tursku, koja se već dovoljno muči sa opasnom situacijom na sirijskoj granici. Jordan – decenijama opterećen milionima palestinskih izbeglica – već godinama podnosi najveći teret sirijskog talasa prognanika, zajedno sa nepouzdanim Libanom. Niko ne zna koliko je jordansko kraljevstvo zaista stabilno iznutra.

Fantazije o svemoći

A onda Saudijska Arabija. Veliki rival Irana u Persijskom zalivu, u borbi za psihičku i duhovnu nadmoć na Bliskom istoku, čuvar svetih gradova Meke i Medine. Saudijska Arabija sledi puritansko učenje vehabizma, i sama je dakle verska država – sa mnogo novca. Ta zemlja je širom sveta podržavala islamske misije i pri tome prečesto osnivala islamističke grupe i bande. Kraljevstvo dvostrukog morala: plaši se džihada i istovremeno ga podstiče, nadajući se da džihad neće biti usmeren protiv dinastije Sauda. Ipak, suluda vizija kalifata koju gaji ISIS ne obuhvata samo Siriju i Irak, nego i Jordan, Liban i Saudijsku Arabiju, zemlju iz koje potiče Prorok. I umetničko ime teroriste Al Bagdadija otkriva fantazije o svemoći.

Ako se pak Bagdadijev pohod okonča porazom u pokolju, to i dalje neće značiti da je džihadizam pobeđen – u najboljem slučaju je privremeno zaustavljen. Rat u Iraku, borba za Bagdad, početak je novog verskog rata šiita protiv sunita. Region se nalazi pred bliskoistočnim beskonačnim ratom. Postojanje Izraela je nesigurnije nego ikad. Zapad ni u kojem slučaju ne sme stajati po strani.