Plata i zdravstveno za kućni rad – može li to u Srbiji?

Ivana Milanović iz Niša se još tokom studentskih dana zaposlila u knjigovodstvenoj agenciji, ali je u vreme ekonomske krize 2011. godine ostala bez posla. Tako je u svojim ranim tridesetim postala „samo“ domaćica, mama i supruga mašinskog inženjera, koji je bio prinuđen da radi više poslova.

Nakon trinaest godina isključivo kućnih poslova i brige o troje dece, Ivani i danas nedostaje slobodno vreme koje će iskoristiti samo za sebe.

„Doručak, ručak, večera, pa u krug“, kaže Ivana za DW. „Svaki dan je isti, dan nekako dug, a kad se okreneš – ništa. Taman misliš sve si završila, i uvek nešto još dodatno treba. A sutra opet ispočetka. Sva dešavanja su u stanu, nedostaje ti da vidiš nekog, sretneš nekog, za to nemaš vremena. Evo sada, deca su dovoljno velika i našla sam sebi oduška – krenula sam na folklor. Treba mi to vreme za mene van stana“, objašnjava Ivana.

Ona ujedno dodaje da kućni poslovi traju najmanje osam sati dnevno: „To je stvarno puno radno vreme, bez pauze i bez nadoknade. Ko zna koliko bi to novca bilo za sve te godine“, kaže ona dodajući da joj je od izgubljenog novca ipak veći problem što je izgubila staž.

„Mi sad ne znamo šta ćemo. Ja imam nekih devet ili deset godina staža i to je sve. Posle sam ostala bez posla. U ono vreme bilo je nemoguće s jednom platom i troje dece uplaćivati i to. Nemoguće je i sada. To je baš veliki problem, za sada ne vidim rešenje“, kaže naša sagovornica.

Nemam knjižicu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, neplaćene kućne poslove u Srbiji kao jedino zanimanje obavlja skoro 460.000 ljudi. Od tog broja, 385.859 su žene. One vode brigu o kompletnom domaćinstvu, a ne primaju nikakvu naknadu za svoj rad. Vrlo često nemaju ni zdravstveno osiguranje.

I upravo je zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog kućnog rada bilo je povod da se brojne građanke i građani obrate Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, nakon što je 2021. počeo da se primenjuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti. To pitanje, kancelarija Poverenika pokrenula je pred nadležnim Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i pred Ministarstvom zdravlja.

„Tim povodom smo dali inicijativu za donošenje podzakonskog akta, dok smo u redovnim godišnjim izveštajima 2022. i 2023. godine ukazali na problem da zakonska odredba još uvek nije primenjiva, odnosno da nije operacionalizovana u praksi“, navode u odgovoru za DW iz kancelarije Poverenika za rodnu ravnopravnost.

Kako se obračunava kućni rad?

Međutim, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ovog marta donelo je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, što podrazumeva i obračun vrednosti i učešća neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu.

Osim vođenja domaćinstva, staranja i brige o deci, u neplaćeni kućni rad spadaju i staranje i briga o starijim i bolesnim članovima porodice, poslovi na poljoprivrednom imanju, kao i drugi slični, neplaćeni poslovi, ukazuju u tom Ministarstvu.

„Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, a po metodologiji Evrostata. U Pravilniku je nadalje precizirano da u obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada ulazi minimalna cena rada u Republici Srbiji – u neto iznosu, na godišnjem nivou, pri čemu podatke o korišćenju vremena prikuplja Republički zavod za statistiku, dok minimalnu cenu rada određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja“, za DW kažu u nadležnom ministarstvu. Taj Pravilnik, kako dodaju, potvrđuje pravo u skladu sa zakonom iz oblasti rodne ravnopravnosti, da neko ko nije zdravstveno osiguran po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo da bude zdravstveno osiguran po osnovu neplaćenog kućnog rada.

Pomenuto istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da žene na neplaćenim poslovima u proseku provedu dnevno malo više od četiri sata, a muškarci oko dva. Na plaćenim poslovima, te žene u proseku provode manje od dva i po sata, a muškarci skoro četiri, pokazuju takođe podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2021.

Minimalna zarada

Za programsku direktorku udruženja građanki „FemPlatz“ Kosanu Beker, taj Pravilnik u praksi još uvek ne znači ništa – osim što je to, kako kaže, veoma važan prvi korak, jer je država prepoznala neplaćeni kućni rad kao problem i namerava time da se pozabavi.

„Kada su prvi put izračunali koliko je kućni rad deo BDP, to je ispalo čak 21 odsto. I sad bi trebalo da se to pitanje uredi. Oni su doneli Pravilnik, a Pravilnik faktički samo znači kao metodološki statistički način kako se obračunava taj kućni rad“, kaže Beker.

Ona ujedno smatra da nije fer to što je za rad na kućnim poslovima planirana minimalna zarada: „Zamislite, vi sada brinete o svom domaćinstvu ceo dan, a neko vas plati kao nekvalifikovanog radnika“, kaže.

Kosana Beker ističe da je to što je država prepoznala tu kategorišu stanovništva veoma dobro – ali je nedovoljno, pa je neophodno da se na tome radi, da se menjaju zakoni, između ostalih i Zakon o zdravstvenom osiguranju.

„Nikakvim Pravilnikom se ne može regulisati pitanje koje nije u zakonu. I da bi se to pravo ostvarilo, mora da se izmeni Zakon o socijalnom osiguranju. Prošla je četvrtina 21. veka, a mi pričamo da neko nije zdravstveno osiguran. To je nešto što je potpuno nedopustivo. Pravilnik nije dovoljan da bi neko ostvario to pravo“, kaže Beker.

Pravilnikom nije predviđeno ni ostvarivanje prava na penziju, ističe naša sagovornica i dodaje da su „možda sve to koraci da se prava te kategorije stanovništva urede, ali trenutno to nije slučaj“.

Više žena nego muškaraca

Od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti saznajemo ipak da broj osoba koje bi mogle biti osigurane po osnovu kućnog rada ne bi trebalo da bude veliki, jer će to biti samo oni koji ne mogu da ostvare zdravstveno osiguranje po drugim osnovama.

Podaci iz poslednjeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ pokazuju da žene duplo više vremena od muškaraca provode u obavljanju neplaćenih poslova u domaćinstvima i brizi o drugima. Najveća razlika u obavljanju neplaćenih poslova prema polu je kod stanovništva starosti 55 i više godina. Ujedno, žene i muškarci sa sela rade te poslove mnogo više od stanovnika gradova.

Rezultati popisa iz 2022. godine pokazuju da najveći broj muškaraca koji se bave isključivo kućnim poslovima ima između 60 i 64 godine, a potom između 55 i 59 godina. Najviše žena koje se bave tim poslovima u Srbiji ima između 55 i 59 godina.