Pitanje podele Kosova još otvoreno

Ministri zemalja Evropske unije nisu fiksirali datum početka pregovora sa Srbijom o prijemu u članstvo – traži se dodatni napredak u dijalogu sa Prištinom. Iz istog razloga, ni Kosovo ne zna kada će u pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Tim povodom, za DW govori Dušan Reljić, naučni istraživač na Institutu za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu.

DW: Gospodine Reljiću, kako ocenjujete odluku Evropske unije da i dalje na dugom štapu drži sledeće korake u integracijama Srbije i Kosova?

Dušan Reljić: Drugačija mogućnost nije bila ni predviđena. Među ključnim državama Evropske unije ne postoji saglasnost oko toga dokle je napredovao proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. To je preduslov da bi se uticajne države poput Nemačke u Savetu Evrope dogovorile o daljim koracima politike proširenja EU na prostoru bivše Jugoslavije. Očekivanja koja su merodavni političari u Beogradu i Prištini pobudili kod stanovništva bila su u raskoraku sa stvarnom političkom situacijom.

Ipak su se Beograd i Priština pokazali konstruktivnim u poslednjim pregovorima?

Veliki je pritisak bio poslednjih nedelja i meseci od strane zapadnih država, pre svega iz Vašingtona i Evropske komisije, da Beograd i Priština izbegnu konfrontacije u međusobnim odnosima i nađu kakav-takav sporazum o regulisanju kretanja ljudi i robe. Međutim odnos Beograda i Prištine je daleko od normalnih, mirnih voda pre svega zbog ključnog pitanja statusa Kosova. Da li Srbija prihvata da bude podeljena kroz secesiju Kosova, da li Kosovo prihvata da se odrekne kontrole nad severom da bi možda na račun toga postigla sporazum? Sve su to otvorena pitanja na koja ne mogu da odgovore samo Beograd i Priština nego imaju u velikoj meri veze i sa svetskom politikom, sa odnosim u Savetu bezbednosti UN gde dve od pet država ne prihvataju secesiju Kosova. Sve to zajedno ukazuje da će proces političkog sporazumevanja trajati vrlo dugo i da su krajnji ishodi neizvesni.

Pre nekoliko dana je počelo zajedničko upravljanje granicom Srbije i Kosova… da li je time stavljena tačka na zahteve o podeli Kosova?

Ne, zato što status Kosova nije regulisan. Sve varijante su još na stolu i o svakoj će sigurno biti još reči. Ključno pitanje je da li je moguć sporazum u kojem se jedna država odriče dela svoje teritorije. To pitanje važi naravno i za Beograd i za Prištinu. Jer, kao što Albanci na Kosovu nikada nisu hteli da prihvate da žive u državi Srbiji, tako Srbi na severu Kosova – dakle jednoj kompaktnoj celini – ne prihvataju da budu deo jedne albanske države na Kosovu. To je pitanje o kojem će dugo da se raspravlja i treba ga gledati u regionalnom kontekstu jer ne zavisi sve samo od Beograda i Prištine. Veliki uticaj ima odnos Albanaca i Makedonaca u Makedoniji, kao i budućnost BiH. Brzih i jasnih rešenja svakako neće biti.

Brze normalizacije odnosa – kako zahtevaju Berlin i Brisel – dakle neće biti?

Tu je uvek dobar primer dve nemačke države koje su dugo, 20 ili 30 godina, korak po korak tražile moduse međusobnog odnošenja i rešavanja sasvim banalnih tehničkih pitanja kao što je korišćenje autoputa od Zapadnog Berlina do Hamburga. Veliki su problemi na stolu, samim tim brzih rešenja neće biti.

Intervju: Bahri Cani
Odg. urednik: Nemanja Rujević