Pem kaže da je Bog na njenoj strani

Pem je poznata svima koji su ikada bili pred ružičastom kućom u mestu Džekson u saveznoj državi Misisipi. Sredovečna gospođa je naoružana lecima koje deli svima koji ulaze u Pink House, poslednju kliniku u konzervativnom Misisipiju koja vrši zahvate prekida trudnoće.

Pem ne odustaje tako lako, prati svoje žrtve s druge strane ograde sve dok ne nestanu iza tamne folije koja štiti od pogleda. Hoće da im kaže kako greše, kako ne smeju da izvrše pobačaj.

Radnici klinike puštaju glasno muziku kako bi nadglasali povike protivnika pobačaja koji danonoćno opsedaju ovu zgradu koja je se našla u centru borbe za pravo žena u SAD na prekid trudnoće.

Vrhovni sud odlučuje o pobačaju

Oko ovog prava se uskoro veća pred Vrhovnim sudom SAD koji bi trebalo da odluči o jednom zakonu savezne države Misisipi. Taj zakon zabranjuje sve pobačaje nakon 15 sedmica trudnoće.

U principu u SAD vredi pravo pobačaja do 24 sedmica trudnoće, i to od 1973. kada je Vrhovni sud u slučaju „Rou protiv Vejda“ doneo odluku koja važi kao putokaz u borbi za pravo na pobačaj. Sada bi Vrhovni sud mogao da poništiti tu odluku, ako utvrdi da je zakon u Misisipiju skladan Ustavu.

Ovi nije prvi put da sudovi pokušavaju da ponište presedan iz 1973, no nikada protivnici pobačaja nisu bili bliže pobedi. Jer kadrovskim potezima u vreme predsednika Donalda Trampa, sastav Vrhovnog suda je postao konzervativniji nego ikad.

Zaštita od protivnika abortusa

„Mi smo ljuti i ne sviđa nam se to što se događa, ali nismo ni iznenađeni“, kaže Derenda Henkok, jedna od zagovornica prava na pobačaj. Plavokosa žena u šarenoj odori pripada grupi dobrovoljaca koje štite žene pred Ružičastom klinikom od aktivistkinja poput Pem.

Henkok ukazuje na susedni Teksas gde je odnedavno na snazi zakon koji je zabranio pobačaje od onog trenutka kada se formira srce fetusa. Izuzetaka nema ni u slučaju silovanja ili incesta. Mnoge žene, kako kažu zagovornici prava na abortus, u tom trenutku nisu ni svesne da su trudne.

Protivnici pobačaja ženama poručuju da odu u neku od saveznih država gde je prekid trudnoće dozvoljen shodno presudi iz 1973. „To je cinično. Mnoge žene nemaju novac ni da dođu do Džeksona gde je poslednja klinika u Misisipiju“, kaže jedna od aktivistkinja koje štite pacijentkinje klinike.

Zaštita je potrebna: već od ranog jutra protivnici pobačaja okupiraju Pink House i pozivima preko zvučnika vrše pritisak na žene koje dolaze u kliniku.

Pem stoji podalje i ne obraća pažnju na to što pričaju aktivisti nego vreba sledeći auto koji skreće prema klinici i upućuje se prema njemu. „Bog je na mojoj strani“, kaže Pem. Ona tvrdi da su mnoge žene partneri ili rodbina naterali na pobačaj koje one same možda ne žele i kako je neke žene već odvratila od prekida trudnoće.

Aktivisti sa druge strane kažu da oni koji posećuju kliniku uopšte ne slušaju Pem.

Pitanje moći

Prema jednom istraživanju Instituta Pju, 59 odsto građana SAD zalaže se za zadržavanje prava na pobačaj „u svim ili u većini slučajeva“.

Džervis Dorč je šef kancelarije za zaštitu ljudskih prava ACLU u Džeksonu. On se pribojava da će, ako Vrhovni sud zakon iz Misisipija proglasi ustavnim, i ostale konzervativne države, pre svega na jugu zemlje, početi da donose slične zakone.

„Radi se o čistom ispoljavanju moći. Oni žele da ženama određuju šta treba da čine sa svojim telom“, kaže Dorč.

Iznošenje argumenata pred Vrhovnim sudom zakazano je za početak decembra.

nk (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu