Osamdeseti rođendan u egzilu

Rođendan dalaj-lame je u stvari 6. jula, ali ako je neko – bar prema tradicionalnom tibetanskom verovanju – ponovo rođen po 14. put, onda se datum ipak ne uzima baš toliko precizno. Krajem aprila, dalaj-lama je, u prisustvu svog prijatelja i dobitnika Nobelove nagrade za mir Dezmonda Tutua, proslavio rođendan u tibetanskom internatu koji se nalazi u egzilu; 21. juna – kada je njegov rođendan prema tibetanskom mesečevom kalendaru, organizovana je ceremonija u njegovom zvaničnom sedištu u egzilu, na severu Indije. Nedelju dana kasnije bio je gost iznenađenja na pop-festivalu u engleskom Glastonberiju gde mu je više od 100.000 ljudi poželelo srećan rođendan, a on je govorio o ljubavi, praštanju i toleranciji. Šestog jula će duhovni vođa Tibetanaca biti u kalifornijskom Irvinu na „Globalnom samitu saosećanja“.

Dakle, i uoči svog rođendana, dalai-lama putuje po svetu. Ali i pored svih tih putovanja, na jedno mesto ne može – u svoju domovinu Tibet. U Lasi sigurno neće biti slavlja u čast dobitnika Nobelove nagrade za mir. Tamo su zabranjene čak i slike najpoznatijeg „svetskog izbeglice“, kako dalaj-lama sam sebe naziva nakon bekstva u Indiju 1959. godine. Tibetanci će, u najboljem slučaju, za njega u tajnosti zapaliti mirisne štapiće i izgovoriti molitve.

Kineska vlast ocrnjuje dalaj-lamu zbog njegovog angažovanja za više tibetanske autonomije i smatra da je on separatista, „vuk u janjećoj koži“. Svaka njegova izjava biva oklevetana. Čak i kada je 2011. godine preneo svoju svetovnu vlast na izabranog premijera, Kina je reagovala napadima: reč je o dodatnom triku kako bi se zavarala međunarodna zajednica, ocenio je Peking. Klima od tada nije postala bolja. Naročito otkako je dalaj-lama u jednom intervjuu za Bi-Bi-Si krajem 2014. godine izjavio da, prema njegovom mišljenju, više neće biti dalaj-lama.

Sada je upravo ateistička vlada u Pekingu ta koja se žestoko zalaže za ponovno rođenje dalaj lame. Za vreme poslednje sednice kineskog Nacionalnog narodnog kongresa u martu, brojni političari oštro su kritikovali njegove izjave. „Ovlašćenje za donošenje odluka o reinkarnaciji dalaj-lame i o kraju ili preživljavanju njegovog naslednog reda, u rukama je Centralne vlade u Kini“, rekao je, recimo, visokorangirani partijski funkcioner Žu Vejčun za „Njujork tajms“.

Političko, a ne religijsko pitanje

Pitanje ponovnog rođenja nije čisto religijsko, već visokopolitičko. Reč je o kontroli ljudi na Tibetu. Doduše, Kina vlada Tibetom od marša kineskih trupa 1951. godine, a tibetansku vladu u egzilu u Indiji nije priznala nijedna država. Ali čak ni više od pola veka komunističke vladavine na Tibetu nije moglo da promeni ništa u tome da brojni Tibetanci poštuju dalaj-lamu kao religijskog starešinu.

Dugo se činilo kao da vreme radi za Peking – na kraju krajeva, dalaj-lama nije više mlad i njegova smrt je pitanje vremena. Nakon toga će vlada u Pekingu moći da pokuša da sa monasima spremnim na saradnju dovede na tron dalaj-lamu koji Pekingu odgovara i tako će moći da kontroliše Tibetance. Ali s obzirom na to da se dalaj-lama izjasnio protiv toga, tibetanski narod neće priznati njegovog naslednika.

Ipak, za sada se čini da je zdravlje dalaj-lame dobro. U već spomenutom intervjuu Bi-Bi-Siju on je izjavio da računa s tim da će umreti za 15 do 20 godina. Moguće je, dakle, da će proslaviti još brojne rođendane.