Orban želi da stavi veto na pomoć EU Ukrajini

Ovaj put je mađarski premijer očigledno naumio da isposluje veliki dil na velikoj bini. U dva pisma koja je poslao predsedniku Saveta Evropske unije Šarlu Mišelu, Orban je objasnio da Mađarska neće glasati ni za pokretanje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, ni za uključivanje finansijske pomoći za Ukrajinu u budžet EU.

„Pozivam vas, uz dužno poštovanje, da se Savet EU ne bavi tim pitanjima, pošto će zbog nedostatka jednoglasnog stava takvi razgovori biti neuspešni“, napisao je Orban prošle nedelje.

-pročitajte još: Pomoć za Ukrajinu ugrožena zbog Mađarske i američkih Republikanaca?

„Dunavski diktator“ – kako je Orbana jednom pomalo u šali nazvao bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker – preti vetom na glavne odluke. Promenjeni budžet trebalo bi da sadrži 50 milijardi za Ukrajinu, a on isto kao i početak pristupnih pregovora mora da se usvoji jednoglasnom odlukom.

Dok se Orban sprema na ovakav napad na ostalih 26 članica Evropske unije, kod kuće je pokrenuo kampanju plakatiranja koju kritičari nazivaju antisemitskom i koja je uperena protiv Evropske komisije. Na plakatu je jevrejski preduzetnik Aleksandar Soroš, sin milijardera Džordža Soroša koji je poreklom iz Mađarske, zajedno s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. „Ne igramo kako oni sviraju“, napisano je ispod toga.

-pročitajte još: Orbanov obračun sa Zapadom

Tako se šire teorije zavere koje je Orban odavno lansirao. Organizuje se i referendum o pomoći Ukrajini – sa očekivanim rezultatom. Parlament koji je pod Orbanovom kontrolom za svaki slučaj je već glasao protiv pomoći Ukrajini.

Šta je cilj premijera s najdužim stažom u Evropskoj uniji? Šta želi da postigne?

Uništavanje Evropske unije kao cilj?

„Smatram da on pokušava da sada upotrebi jaču polugu da bi promenio EU iznutra i da uništi njenu aktuelnu formu“, smatra Andreas Bok, ekspert za Mađarsku u trustu mozgova „Evropski savet za inostrane poslove“ (ECFR). On dodaje da je Orbanov dugoročan cilj da svoju ideologiju „iliberalne demokratije“ po mogućnosti prenese na Evropu.

„On ima jasan cilj i jasnu predstavu kako bi Evropa trebalo da izgleda. To nije integrisana Evropa, već Evropa koja se ograničava na ekonomsku saradnju. Evropa zasnovana na vrednostima iz njegovog ugla ne postoji“, procenjuje Bok držanje mađarskog premijera. Analitičar dodaje da Orban istovremeno pruža pipke prema Rusiji i Kini, orijentišući se prema tamošnjim autokratama.

-pročitajte još: „Orban je Vučićev učitelj“

Orban kao vođa evropskih desničara?

Međutim, Mađarska ne namerava da napusti Evropsku uniju. Orban i njegovi prijatelji iz mađarske privrede već 20 godina rado primaju subvencije i pomoć iz zajedničkog briselskog budžeta.

Ipak, Evropska komisija već više od godinu dana zadržava znatna sredstva namenjena Mađarskoj zbog velikih nedostataka u vladavini prava i suzbijanju korupcije. Radi se o ukupno 30 milijardi evra. Evropski sud u Luksemburgu je odobrio takav postupak.

Bivši premijer Luksemburga Gzavje Betel je na samitu u oktobru optužio Viktora Orbana za „ucenu“. I tada je Orban blokirao pomoć Ukrajini, tražeći da Brisel isplati sredstva za Mađarsku koja je zadržao.

Evropska komisija sprema se za samit tako što namerava da odmrzne deset milijardi evra za Mađarsku, pošto Budimpešta sada ispunjava određene uslove. Baš je zloban ko god pomisli da nije slučajno da je ta suma stavljena u izgled Mađarskoj baš uoči samita na kojem je najavljena mađarska blokada.

Ali, Andreas Bok ne misli da je Orbanov glavni cilj novac. Radi se, kaže, o principima. Političar koji je počeo karijeru kao demohrišćanin, da bi se pretvorio u desničarskog nacionalistu, smatra da je ojačan rezultatima desnih populista u Holandiji i Slovačkoj. Zajedno s desničarskom premijerkom u Italiji, desnim nacionalnim pokretom u Francuskoj i Alternativom za Nemačku u Nemačkoj, on se priprema za izbore za Evropski parlament.

„On ima osećaj da sada može da postane lider desnog populističkog fronta. Oseća vetar u leđima. To naravno može da ima velikog uticaja na izbore za Evropski parlament u junu naredne godine“, smatra Bok.

Da li EU i ovaj put može da „kupi“ Orbana?

Samo novcem EU neće promeniti Orbanov stav do kraja nedelje. Često je to funkcionisalo, ali prema mišljenju Danijela Hegeduša iz Nemačke Maršalove fondacije (German Marshall Fund) ovaj put je prepreka fundamentalno odbijanje zapadno orijentisane Ukrajine. Prema njemu bi mađarski tvrdolinijaš možda mogao da popusti kada je reč o finansijskoj pomoći Ukrajini, ali ne i kada je reč o tome da Ukrajina korak po korak postane članica Evropske unije. „Zaista ne vidim mogućnost da mađarska vlada promeni stav“.

Hegeduš kaže da je Ukrajina koja želi da se odbrani od Rusije i da bude usidrena na Zapadu jeste antiteza Mađarskoj, koja se oslanja na Rusiju. „Premijer Orban nije zainteresovan za to da Ukrajina pobedi u ovom ratu. U tom smislu on postupa veoma racionalno i pokušava da iskoristi svako sredstvo, da oslabi Ukrajinu“, kaže Hegeduš.

EU pokušava na lep način

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pokušao je prilikom susreta s Viktorom Orbanom u Argentini da ubedi mađarskog premijera da odustane od svog tvrdog stava. U tome očigledno nije imao većeg uspeha.

Isto su pokušavali i francuski predsednik Emanuel Makron tokom poverljivog razgovora za večerom u Parizu, kao i predsednik Saveta EU Šarl Mišel prilikom posete Budimpešti. Navodno su Nemačka i Francuska pokušali da utiču na Evropsku komisiju da oslobodi zamrznuta sredstva za Mađarsku.

Viktor Orban, međutim, i dalje traži principijelnu debatu o Ukrajini za koju smatra da nije spremna za pristupne pregovore. U pravilu, Orban bi posle teatralnih nastupa na samitima Evropske unije, posle kojih bi Brisel napunio džepove Mađarskoj, odustajao od blokade. Možda će o ovaj put biti tako, nadaju se diplomate u Briselu.

Viktor Orban je ipak debelokožac koji je navikao na ružne reči u Briselu. Na samitu Evropske unije u junu 2021. iznervirani premijer Holandije Mark Rute upitao je Orbana zašto Mađarska ne napusti Evropsku uniju, ako mu ništa ne valja.

Zaobići Mađarsku?

Teoretski bi članice Evropske unije mogle prema članu 7 Lisabonskog sporazuma ponovo da pokrenu postupak zbog nedostatka vladavine prava u Mađarskoj, i na samom kraju postupka da uskrate toj zemlji pravo glasanja unutar EU. Ali, vrlo je ograničena volja drugih zemalja da Mađarsku istisnu iz Evropske unije i time izazovu tešku krizu institucija, smatra Danijel Hegeduš.

Izlaz iz krize bi mogla da bude zajednička izjava 26 članica Unije da će naredne godine početi pristupni pregovori s Ukrajinom. Pravno neophodan jednoglasni zaključak mogao bi da se obezbedi kasnije.

Finansijska sredstva bi svakako morala da dospeju u ratom zahvaćenu Ukrajinu, smatraju diplomate Evropske unije u Briselu. Ako bude neophodno, zemlje koje su spremne da izdvoje sredstva, mogu i bez Mađarske i mimo budžeta Evropske unije da osnuju fond za pomoć Ukrajini.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.