Došli su dani da se omikron brzinski proširi i po Nemačkoj. Grafički se krivulja novih zaraza uspinje skoro vertikalno. Uskoro će svako znati nekog ko je zaražen. Energetske kompanije, policija, vatrogasci, bolnice i službe javnog prevoza radiće u kriznom modusu.
Politika pak reaguje tako što skraćuje trajanje karantina kako bi silni ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženima mogli na posao. Umesto četrnaest, karantin će trajati deset dana, a već posle sedam se iz njega izlazi uz negativan test.
Do sada su na početku svakog talasa pandemije – a ovo je upravo to – uvođena nova ograničenja. Ovog puta je jedino pooštreno pravilo za ulazak u restorane. Čak i dvostruko vakcinisani moraju imati negativan test, dok oni koji su primili tri doze ne moraju.
To što se ne uvode stroža pravila je znakovito. Omikron predstavlja zaokret.
Ova varijanta virusa uništava nade da će pandemija uskoro biti gotova. Korona opet pokazuje da je došla da ostane, i da je uvek korak ispred ljudskih odbrambenih bedema. Ne važi više obećanje političara da će uz vakcinaciju sve biti dobro. Može da se zarazi i onaj ko je triput vakcinisan. Što se više ljudi zarazi, to je verovatnije da će doći nove mutacije.
To utiče na ljude. „Ionako ćemo se svi zaraziti kad-tad“, čuje se sve češće. Oseća se rezignacija, odbrana je sve labavija. Posebno jer kruže vesti da je omikron blaži od delta-soja, te da buster vakcina štiti od teških simptoma. Teško je tako ostati disciplinovan.
Krajem novembra, kad je omikron još bio novost, građani su tražili oštrije mere. Danas se broj zagovornika oštrijih mera prepolovio. Strah se smanjuje po devizi – kad već kraj pandemije nije blizu, onda možemo da naučimo da živimo sa virusom.
Za većinu ljudi to znači da opet sami preuzimaju odgovornost i odlučuju da li hoće najveću moguću sigurnost uz značajna odricanja; ili najveću moguću slobodu uz navodno prihvatljiv rizik.
Taj izbor nemaju svi, pogotovo oni koji se iz medicinskih razloga ne mogu cepiti. Teško je familijama sa decom u vrtiću ili osnovnoj školi, decom koja još nisu vakcinisana. Ona redovno završavaju u karantinu – čim u školi ili vrtiću bude ustanovljen slučaj korone. Neke porodice su ove zime nedeljama bile u kući i na izmaku su snaga.
Za mnoge od njih je olakšanje što je period karantina skraćen. Nakon dve pandemijske godine nema više živaca da se po četrnaest dana sedi u karantinu bez simptoma i to ako su testovi negativni.
Ipak, popuštanje mera karantina imaće za posledicu još brže širenje virusa. Kao da je dato zeleno svetlo da se prokuže škole i vrtići. Više nevakcinisane dece će teško oboleti ili imati dugoročne posledice. Više je od rezignacije to što država i društvo ovo olako prihvataju – to je kapitulacija.
Žmureći hrlimo u ovaj talas, nadajući se da možemo da pregrmimo omikron, da je možda ovaj soj u stvari prelaz iz pandemijskog u endemsko stanje. To je daleko od sigurnog. Mogu se pojaviti varijante koje su opasnije. To bi bio novi zaokret – teško je i pomisliti kakav.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu