Tu i tamo se kod poslanika koji su u sredu (6.4.) kancelaru Olafu Šolcu postavljali pitanja u vezi s ratom u Ukrajini mogli prepoznati bespomoćnost i zbunjenost. To nije prouzrokovano time šta je Šolc rekao. S najvećim brojem odgovora većina poslanika može biti saglasna. Pre je reč o Šolcovom stilu iznošenja argumenata. Sve što Šolc kaže logično je, povezano je jedno s drugim, nigde nema mesta sumnji, strahovima, opasnostima i greškama. Pritom bi svim posmatračima moralo biti jasno da u valjda najtežoj krizi od kraja Drugog svetskog rata svi nužno prave greške, pa i sa najboljim namerama.
Šolc kaže da su ga duboko potresli masakri civila u Ukrajini, da je Rusija počinila ratne zločine, te da Nemačka, „za razliku od prethodne vlade“, isporučuje Ukrajini oružje. To nije u potpunosti fer, jer je crveno-zeleno-žuta koalicija koju Šolc predvodi, dugo odbijala te isporuke i tek pod utiskom početka rata promenila stav.
-pročitajte još: Merkel i Štajmaner reaguju na optužbe u vezi s Rusijom
NATO, a time i Nemačka, neće dozvoliti da ih uvuku u rat, tvrdi kancelar. Dodaje da će Nemačka i dalje velikodušno prihvatati ukrajinske izbeglice. „Oni su ovde dobrodošli“, rekao je Šoc pogleda uprtog u salu s poslanicima. Potom je nastavio, obećavajući da će se Nemačka što pre učiniti nezavisnom od ruske nafte i uglja, pa i od gasa, pri čemu će ovo poslednje duže trajati. Sve je to poznato, već više puta rečeno. Ali, čovek nikako da se otarasi teskobnog osećanja da to nije dovoljno.
Kritika ne dotiče Šolca
Naprosto nije fer prebaciti Šolcu nedostatak emocionalnosti. Šolc uvek ostaje miran, naizgled emocionalno neangažovan, pa je to i sada. To su njegove osobine i njih stvarno sme da zadrži. Mnogo se više sve to tiče njegovog načina odbacivanja i najmanje kritike, makar ona bila dobronamerna. Svakako postoje izveštaji prema kojima bi Nemačka mogla Ukrajini dostaviti više oružja, a te isporuke bi pre svega mogle biti brže. Šolc je rekao: Sve to je ovako dogovoreno s našim evropskim partnerima.
Postoje i izveštaji da se raspodela izbeglica na nemačke pokrajine zaustavlja na birokratskim preprekama i da je često haotična. Šolc o tome kaže da svi čine onoliko koliko mogu te da je spremnost građana u Nemačkoj da pomognu izuzetna.
Bez sumnje u sopstvenu poziciju, bez potrage za argumentima. Čak ni kod izuzetno aktuelnog pitanja, u kojem trenutku ovog rata bi se Nemačka dobrovoljno morala oprostiti od ruskog gasa, ako već ruski predsednik, koji je očito spreman na sva moguća zlodela, to sam ne učini. Mi gradimo obnovljive izvore energije, kaže Šolc o tome i dodaje da je to od početka bio plan. Kancelar sigurno zna da je druga vrsta dramatičnosti sadržana u tom pitanju: šta će se desiti ako preko noći presuši dotok gasa? Šta to znači za druge zemlje, za Nemačku? Šolc je izabrao da sledi svoj sopstveni ritual i da u osnovi ne odgovori na to pitanje.
Pristupačnost nije znak slabosti
Dobro je i ispravno da Nemačka u ovim teškim danima očito ima kancelara koji ima dobre živce. To mu je posao. Ali tu i tamo bi bila primerenija poneka naznaka da ni Šolc nema odgovore na baš sva pitanja. Jer tako osećaju i misle mnogi ljudi i u Nemačkoj i u mnogim drugim zemljama sveta.
A odgovora nema ni na veoma veliko pitanje koje prožima sve – a Šolc ga nije ni načeo: ako je tačno da je Putinova agresija usmerena prema Zapadu, Evropi, demokratijama, onda je tačno i to da Ukrajinci upravo tu borbu dobrim delom vode sami u ime svih nas. S neizrecivim žrtvama.
Na to trenutno sigurno nema stvarnog odgovora. Ali dozvoliti takvu misao – to bi bio makar početak. To bi zbližilo Nemce i njihovog kancelara. Inače će ostati bespomoćni i zbunjeni pogledi koji su se mogli videti kod mnogih poslanika.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.