Bio je to tipičan govor Olafa Šolca. Nemački kancelar govorio je bez uzbuđenja, gotovo nepomično. Ali, sadržajno je u govoru bilo mnogo toga: Evropska unija bi trebalo da postane snažan globalni igrač, vodeći region u privredi i tehnologiji, velika, suverena i pragmatična zajednica vrednosti, koja može sama da se brani. Ko se s tim ne bi složio?
Šolc se izjasnio za dalje proširenje Unije. Pre svega bi zemlje Zapadnog Balkana, ali i Gruzija, Moldavija i Ukrajina, trebalo da postanu članice Evropske unije – to bi mogla da postane zajednica s 36 zemalja.
Radikalne reforme za Evropu
Nemački kancelar predstavio je svoju viziju otvorene i moderne Evrope i nije zaobišao ni jedan tabu. „Blokade se mogu nadvladati, evropska pravila se mogu promeniti – ako je to neophodno i veoma brzo.“ Šolc se na taj način nadovezao na ranije predloge Emanuela Makrona, koje Angela Merkel nikada nije spominjala. To, istina, dolazi kasno, ali deluje osvežavajuće.
Zauzeo se za postupno napuštanje načela jednoglasnosti u Evropskoj uniji i za stvaranje pragmatičnih većina. To je dobra i odavno potrebna ideja, kako bi Evropa i u budućnosti mogla da funkcioniše. I institucionalno srce EU, Komisija i Parlament, morali bi da budu temeljno reformisani. Šolcov plan za preuređenje Evrope orijentiše se prema modernoj arhitekturi: „Form follows funcion“. To je najfiniji oblik nemačkog pragmatizma.
Domaćin nezainteresovan za nemačku viziju
Samo što na istoku Evrope trenutno ne razumeju taj pragmatizam. Ili u njega nemaju poverenja. Olaf Šolc je, istina, iz obzira prema istočnoevropskim strahovima od prejake nemačke dominacije, naglasio da sve to nisu „gotova rešenja“ nego podsticaji na razmišljanje o kojima bi trebalo razgovarati. Ali, kad je trebalo konkretno razmeniti mišljenja (planiran je bio razgovor sa studentima), ponuda dijaloga pokazala se kao prazna ljuštura. Diskusija je na brzinu otkazana i nemački kancelar je odjurio na razgovor u četiri oka sa svojim češkim kolegom Petrom Fijalom. A tamo nije bilo reči o vizijama Evrope, nego o snabdevanju energijom u aktuelnoj krizi.
Radikalno preuređenje Evropske unije, kako ga predlaže Šolc, domaćina u svakom slučaju nije interesovalo. Njegova zemlja je protiv jačanja odlučivanja većinom u Evropi, što je Fijala jasno stavio do znanja – iako on nije pratio Šolcov govor, navodno mu to nije bilo omogućeno iz „tehničkih razloga“. To je bio iritirajući moment toga dana.
Nad time bi Šolc trebalo da se zamisli, tim pre što je on pažljivo odabrao Prag kao mesto za svoj programski govor o Evropi – ne samo zato što Češka predsedava Evropskoj uniji, nego i kao svestan signal istočnoj Evropi. „Centar Evrope se pomera ka istoku“, rekao je kancelar. On neće da prihvati Putinov napad na Evropu i obećava veliku pomoć u obnovi Ukrajine i investicije u zajedničku evropsku bezbednost. Između ostalog, ponudio je da Nemačka preuzme na sebe jačanje ukrajinske artiljerije i protivvazdušne odbrane. To nije malo. Kad bi do toga došlo to bi bila nova prekretnica.
Šolcu nedostaje osećaj za Istok
Šolc ipak nije izazvao oduševljenje: tokom govora nije bilo aplauza, a i onaj na kraju bio je uzdržan. Kancelar još nije pogodio pravi ton: umesto da je istočne Evropljane uveravao konstruktivnim kompromisnim predlozima, on je i dalje preteći kopao po rani načela pravne države. Umesto toga, on bi mnogo više morao da radi na stvaranju poverenja. Jer, s tačke gledišta istočne Evrope, verodostojnost Nemačke prilično je uzdrmana nakon ruskog napada na Ukrajinu.
Olafu Šolcu i dalje nedostaje osećaj za istok Evrope, koji je sad važniji nego ikad. Nemački kancelar ima razumljivu viziju moderne Evropske unije, ali ako on za to ne može da pridobije istok Evrope, ostaće samo nemački sanjar.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.