Ograničenja života - katastrofa za privredu
24. mart 2020.
Insa Vrede (DW): Nemačka je društveni život svela na minimum kako bi suzbila širenje korona-virusa. Da li će doći do ekonomskog pada kakav je bio za vreme finansijske krize 2009. godine?
Klemens Fuest: Bojim se da sa tim moramo da računamo. Ali moglo bi da bude i mnogo gore. Zato je sada veoma važno kako će se kriza rešavati. S obzirom na zdravstvenu zaštitu sada je od presudne važnosti smanjenje privredne aktivnosti. Ali istovremeno moramo da vodimo računa o tome kako ćemo, što je pre moguće, privredu ponovo pokrenuti ili barem delimično ponovo pokrenuti. Jer ako ne dođe do privredne stabilizacije, posledice gašenja privrede neće biti moguće izdržati.
Koliko bi velik mogao da bude privredni pad?
Ukoliko bi se sada relativno brzo privreda ponovo pokrenula, pad bi verovatno iznosio pet do šest procenata bruto domaćeg proizvoda. To znači da bi bio nešto viši nego što je bio na vrhuncu finansijske krize. Međutim ako se ne pokrene još dugo, recimo tri meseca i onda prođe još par meseci dok se ne ostvari normalan nivo, onda brzo dolazimo do velikog pada i do 20 procenata. To smo videli samo tokom svetske ekonomske krize u tridesetim godinama. U istoriji Savezne Rapublike Nemačke tako nešto nije viđeno i jedan takav scenario bi mogao da vodi ka privrednoj destabilizaciji. To ne sme da se desi.
Da se to ne bi desilo, vlada je u ponedeljak usvojila veliki paket mera, kako bi pomogla privredi i građanima. Da li je to dovoljno?
To je dobar paket, ali on nije dovoljan. Problem je što mi zamrzavamo privredu, smanjujemo proizvodnju i što javni novac to uopšte ne može da nadomesti. Kod paketa pomoći se radi o tome da se kompanije održe u životu dok je privreda na ledu i da se, pre svega, pomogne manjim kompanijama i samostalnim delatnicima. Ali ništa od toga ne menja činjenicu da je proizvodnja obustavljena. Troškovi o kojima mi govorimo u našoj studiji su troškovi do kojih dolazi zbog tog prekida. Dakle moramo da pronađemo rešenje za ponovo pokretanje privrede, a da se pritom ne zanemari borba protiv epidemije. To nije lako, ali sada moramo da razvijemo potrebne strategije. Ukoliko se produži mirovanje privrede, ni jedan vladin paket neće moći da nam pomogne.
Kako bi te strategije mogle da izgledaju?
Deo tih strategija bi mogao da bude da čitavo stanovništvo nosi maske i da se sprovedu masovna testiranja. U te strategije spada i dezinfekcija javnog prostora. Pojedine zemlje istočne Azije su pokazale kako se to radi. U Japanu i Južnoj Koreji se maske znatno više koriste nego kod nas. Naravno one prvo treba da budu dostupne, to znači da je sada važno da industrija brzo počne te maske da proizvodi. Ukoliko bi upotreba maski bila velika, onda bi privredna aktivnost mogla mnogo brže se ostvari, nego bez tih maski, to kažu mnogi epidemiolozi i lekari. Što duže privreda ostane ugašena to će teži biti privredni oporavak.