Ograda i bodljikava žica: granica Poljske s Belorusijom
7. februar 2025.
Veliki betonski blokovi blokiraju prilaz graničnom prelazu Polovce-Pjaščatka na severoistoku Poljske. Svaki od njih težak je 1,7 tona. „Ne bi ih odatle pomerila ni dva tenka“, kaže jedan poljski graničar – i to s vidnim ponosom.
Između betonskih prepreka Poljaci su razapeli bodljikavu žicu. Mnogo bodljikave žice. A iza toga je uski puteljak, duž granične ograde visoke pet i po metara. Kamere, termo-senzori, podzemni kablovi. Sve je veoma vrlo moderno. Zvanično, na tom mestu niko ne može da pređe granicu. Od 2023. je, naime, prelaz Polovce-Pjaščatka zatvoren.
Ograda duga 186 kilometara
Podizanjem ograde na granici koja se nadzire elektronskim putem, ograde duge 186 kilometara, Varšava je reagovala na sve veći broj migranata i izbeglica koji od avgusta 2021. pokušavaju da iz Belorusije pređu u Poljsku. U tome ih, kažu u Poljskoj, ohrabruje i pruža im pomoć režim u Minsku, jedan od najbližih partnera Rusije.
„Najveća pretnja s kojom smo trenutno suočeni je neregularna migracija orkestrirana od strane Belorusije“, kaže pukovnik Andžej Stasijulevič, zamenik komandira pogranične divizije Podlaski. Ljudi iz Avganistana, Sirije ili Iraka legalno stižu u Belorusiju, a onda plate osam do dvanaest hiljada američkih dolara da budu prebačeni do granice s Poljskom, odnosno da pređu na teritoriju Evropske unije.
Da li Belorusija želi eskalaciju?
A kako to u praksi funkcioniše? Poljski graničar to demonstrira uz pomoć video-snimaka iz nadzornih kamera. Na jednom se vidi beloruski oficir koji tokom noći odmah uz granicu ostavlja grupu ljudi. Na tom mestu granica je obezbeđena samo bodljikavom žicom. Jedna reka tu je prirodna barijera između dve zemlje.
Na jednom drugom snimku vidi se kako ljudi na beloruskoj strani bacaju kamenje i grane koje gore na graničnu ogradu. „Belorusija želi da situacija eskalira“, uveren je Stasijulevič. „Mi želimo da je deeskaliramo.“
Da li ograda uopšte pomaže? Da, odgovaraju poljski graničari u Polovceu. Oni hvale i tampon-zonu koja je uspostavljena u pograničnom regionu. Cilj je, kažu, sprečiti krijumčare da svojim vozilima dođu tik do granice, kako bi migrante preuzeli na unapred dogovorenim lokacijama.
Kritike aktivista
Organizacija za zaštitu ljudskih prava ipak kritikuju i kažu da zbog takvih mera i oni imaju otežan pristup onim osobama koje se, povređene ili bolesne, nalaze u šumi na području tampon-zone. Radi se o ljudima kojima je potrebna medicinska pomoć
Ograda se može i prerezati, ima i takvih pokušaja. Brigadni general Robert Bagan, komandant poljskih snaga zaduženih za zaštitu granice, pokazuje nam jednu malu, tanku testeru koju su oduzeli na tom mestu. Bagan kaže da je dovoljno šest do osam minuta da se prereže deo ograde ako se koristi neki malo veći uređaj na baterije.
Testerom na ogradu
Uprkos kontinuiranoj modernizaciji barijera, još uvek mnogi ljudi pokušavaju da pređu granicu dugu 247 kilometara, kako bi se iz Belorusije prebacili u Poljsku. Tokom prošle godine broj je porastao na skoro 30.000 ljudi.
Više od 2.685 ih je, prema zvaničnim podacima, zatražilo azil u Poljskoj. U Polovceu su otvorili i jedan centar kako bi mogli da prihvate te ljude i preuzmu njihove zahteve za dobijanje azila. U centru postoji i jedna mala prostorija za porodice, uključujući i kutak s igračkama za decu. Većina ljudi koji stignu u taj centar ipak su muškarci koji putuju sami, tvrde predstavnici Poljske.
„Grozno i opasno“
Organizacije poput Amnesti internešenala optužuju poljske vlasti da krše ljudska prava izbeglica i migranata. Pominju i takozvane puš-bekove. „Grozno je i opasno, a očigledno i ilegalno da se ljudi pri ledenim temperaturama vraćaju nazad u gustu šumu“, kaže za DW Rut Taner iz Amnesti Evropa. Poljska je po međunarodnom pravu dužna da proveri svaki pojedinačni slučaj, dodaje ona.
Te kritike odbacuje i poljska vlada, a i poljski graničari na severoistoku te zemlje. „Definišite mi tačno što su to puš-bekovi?“ To pitanje postavlja Maciej Duščik, državni sekretar u poljskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. To je njegov odgovor na kritike aktivista.
Povratak u Belorusiju
Brigadni general Bagan objašnjava da je svaki graničar dužan da postavi pitanje da li neko želi da podnese zahtev za dobijanje azila. „Ali kad ljudi kažu ’ne’, zato što uopšte ne žele da ostanu u Poljskoj, onda ih mi vraćam natrag.“ Kroz vrata u graničnoj ogradi ponovo ih puštaju na belorusku teritoriju. „Ionako drugačije čitava ta stvar ni ne može da bude obavljena“, kaže Robert Bagan. S vlastima u Belorusiji, naime, već godinama nije moguća nikakva saradnja, tvrdi on.
Bagan ipak napominje da oni ljudi koje vrate natrag „uskoro ponovo pokušaju isto, sve dok ima dovoljno novca“. Pritom su odlučujući količina novca koji imaju na raspolaganju i vremenske prilike. U martu, kada otopli, poljski graničari očekuju više pokušaja prelaska granice.
Oni pritom ostavljaju utisak da su ponosni na svoju modernu graničnu ogradu. A posao koji obavljaju smatraju važnim zadatkom – ne samo za svoju zemlju, već, kako misle, i za čitavu Evropsku uniju.
*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku