Odumiranje Japana: Vlast daje više para za novorođenčad

Planom za podizanje nataliteta predviđeno je dodatnih 80.000 jena (556 evra) parovima koji dobiju dete, kako bi se zaustavilo odumiranje stanovništva u zemlji.

Ali, stručnjaci kažu da to nije dovoljno kako bi se Japanci ubedili da imaju decu.

Drugi ističu da je rešavanje ovog problema novcem pokušavano u prošlosti i da je malo verovatno da će biti rešenje.

Trenutno, novopečeni roditelji u Japanu dobijaju jednokratnu isplatu od 420.000 jena (oko 2.800 evra) kada se dete rodi. Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja predložilo je da se sledeće godine taj iznos poveća na 500.000 jena.

Pogoršanje uslova

Inicijativa dolazi nakon najnovijih zabrinjavajućih demografskih podataka.

Japanaca je prošle godine bilo 125,7 miliona, što je pad u odnosu na vrhunac od 128 miliona iz 2017. Studija u naučnom časopisu Lanset pre pandemije predvidela je da će se populacija Japana smanjiti na 53 miliona do kraja veka.

Poslednjih decenija, Japanci se venčavaju kasnije i imaju manje dece, što je svesna odluka uglavnom zbog finansijskih problema.

Ali i taj ogromni pad koji se predviđa sada izgleda optimistično s obzirom na probleme koje je naciji donela pandemija i, u skorije vreme, uticaj rata u Ukrajini na globalnu ekonomiju.

Prema podacima koje je Ministarstvo zdravlja objavilo sredinom septembra, samo su 384.942 bebe rođene u prvih šest meseci ove godine, što je čak pet odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.

Ministarstvo predviđa da će ukupan broj novorođenčadi za celu godinu biti manji od 800.000, što bi bilo prvi put otkako je vlada počela da prikuplja brojke o stanovništvu 1899. godine.

Deca preskupa?

„Novac koji smo dobili od vlade je definitivno bio od pomoći kada sam dobila sina i bili smo zahvalni, ali još uvek nije pokrio sve moje bolničke troškove“, rekla je za DW Ajako, domaćica iz Tokija.

Ajako kaže da je njena situacija u izvesnoj meri bila komplikovana jer joj je bio potreban carski rez. Prema izveštaju japanskog lista Mainiči, prosečni troškovi porođaja u Japanu iznose oko 473.000 jena.

„Razgovarali smo o tome da imamo još jedno dete i želeli bismo, ali trenutno smo suprug i ja zaključili da to nije moguće“, kaže Ajako. „Bebi su potrebne odeća i hrana, a pošto brzo odraste, zahteva još više.“

„Uzela sam odsustvo na poslu i to je uticalo na prihod. I dok moj muž ima stalan posao i zarađuje isto kao i pre pandemije, troškovi poslednjih meseci naglo rastu, pogotovo za stvari kao što su osnovne životne namirnice i gorivo“, dodaje ona.

Kratkovid pristup

Nacionalna vlada, regionalne vlasti i mnoge opštine pokušavaju da podstaknu Japance da imaju veće porodice. U to spadaju ponude automobila, kao i stanova bez plaćanja rente u ruralnim regionima koji najteže pate od iseljavanja i odumiranja. Ali, najčešće se nudi novac.

To je kratkovid pristup, rekla je Noriko Hama, profesorka ekonomije na Univerzitetu Došiša u Kjotou. „Nije dovoljno da se samo daje novac mladim parovima. U pitanju je loša socijalna infrastruktura koja ne omogućava ljudima da se osećaju dovoljno obezbeđeno da imaju decu.“

Hama smatra da su ljudi trenutno nezadovoljni uslovima u kojima moraju da odgajaju dete i, dok se to ne poboljša, natalitet se neće oporaviti.

U Japanu već dugo nedostaje mesta u vrtićima, što je paradoksalno, s obzirom na to da ima tako malo dece, istakala je Hama, dok školske, vanškolske i sportske aktivnosti takođe mnogo koštaju.

Vlast odvojena od realnosti

Skupi su i dodatni časovi koji su u Japanu tako odomaćeni da imaju posebno ime – „džuku“. Oni pomažu da dete upiše dobru srednju školu, a zatim i dobar univerzitet.

Visoko obrazovanje obično traje četiri godine u Japanu i može da predstavlja veliki finansijski udar na porodični budžet, čak i kada student sam povremeno radi.

Sa platama koje su uglavnom nepromenjene proteklih deset godina i svakodnevnim troškovima koji rastu sa inflacijom, pritisci su veći nego ikad, kaže Hama.

„Svaka vlada smatra da ako uloži dovoljno novca, onda će se problem sam rešiti“, rekla je profesorka i dodala da vlast ne shvata život, strahove i potrebe običnih Japanaca.

„Dok ne budemo imali vladu koja ume da prepozna potrebe javnosti, ova situacija se nikada neće promeniti“, zaključila je Nama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.