Odstupnica za kancelarku

Ovih dana se u Nemačkoj naveliko raspravlja o predlogu šefice demohrišćana Porajnja-Palatinata (i predsednice poslaničkog kluba CDU u parlamentu te savezne pokrajine) Julije Klekner za rešenje problema izbeglica. Prema tom predlogu, prihvat izbeglica bi trebalo da se odvija samo još preko prihvatnih centara na nemačkoj granici i centara za registraciju pridošlih u Italiji, Grčkoj i Turskoj. Iz tih centara bi najpre do nemačke granice stizao ograničen broj izbeglica. Zatim bi na granici, nakon zdravstvenog pregleda i prve provere zahteva za azil, izbeglice bile ili raspoređivane u neku od nemačkih saveznih pokrajina, ili – vraćane natrag.

Kleknerova je taj koncept nazvala „planom A2“ što je izazvalo podsmeh velikog dela javnosti jer zvuči kao varijacija, ili razrada nekakvog prvobitnog demohrišćanskog „plana A“, a takav plan zapravo ne postoji; postoji samo odluka kancelarke Angele Merkel da se ne utvrđuje „gornja granica“ kada je reč o broju primljenih izbeglica – zbog koje je u Nemačkoj, koja je primila više od milion ljudi, stvoren poveći haos. S druge strane, Julija Klekner je glavna kandidatkinja CDU na izborima za pokrajinski parlament Porajnja-Palatinata (Rajnland-Pfalc) koji se održavaju krajem marta. U njenom planu je izbegnuto pominjanje konkretnog broja izbeglica, ali on ipak znači bitno ograničavanje broja novopridošlih. To je zapravo dodvoravanje biračima koji zbog politike Angele Merkel sve više okreću leđa demohrišćanima i gaje sve već simpatije za stranku Alternativa za Nemačku (AfD).

Dnevnik Zidojče cajtung (Minhen) primećuje da „Kleknerova prezentira predlog u kojem nema direktnog poziva da se zatvore granice, ali poručuje da bi to moglo da bude rešenje u slučaju neuspeha kancelarkine politike. To možemo da zovemo pametnim baš kao što možemo da smatramo i varanjem birača. Ali, u sporu oko izbeglica Kleknerovoj je jedno uspelo: obezbedila je demohrišćanima malo vremena da udahnu vazduh jer sugeriše da i oni imaju plan za slučaj nužde.“

Berlinski dnevnik Tagesšpigel plan Kleknerove vidi ovako: „Nade, nagoveštaji, mogućnosti. A2 ne nudi ništa više od toga. To je mogućnost odstupnice za Merkelovu, ako se sredinom februara vrati sa samita EU bez ubedljivog rezultata. To je nada za njenu stranku kojoj je hitno potrebno rasterećenje – najoštriji kritičari Merkelove iz njenih redova su se sada okupili oko plana A2. Uopšte nije važno da li će on da funkcioniše.“

Frankfurter rundšau smatra da je Kleknerova iznela „privlačnu ideju za stranku koja je ozbiljno počela da brekće pod težinom pitanja gornje granice – plan izgleda kao da može da pomiri obe strane. Bilo bi tako – da nije pitanja granice kapaciteta koja je isto tako proizvoljna kao i ona godišnja.“

Treba li Grčka da potapa brodove?

Komentatori nemačke štampe propratili su zasedanje ministara unutrašnjih poslova EU u Amsterdamu, na kojem je od Grčke zatraženo da bolje kontroliše svoje granice, inače bi mogla da bude i isključena iz šengenskog prostora. Nemački ministar Tomas de Mezijer je posebno razljutio Grke rekavši da je to njihov „domaći zadatak“ i da rezultati treba da se vide već narednih nedelja.

„Šta da radi grčka mornarica?“ pita se tim povodom Emder cajtung: „Da prisili prepun brod sa izbeglicama da promeni pravac, ili da ga potopi? Zahtev Grčkoj samo skreće pažnju sa činjenice da do sada nije nađeno nikakvo rešenje. A i kako da se nađe? Važeći zakoni očigledno nisu skrojeni za situaciju poput ove. Ukidanje šengenskih pravila je nemoguće, a odbijanje prijema izbeglica iz trećih zemalja – nedopušteno. To samo pokazuje istorijske dimenzije aktuelne izbegličke krize. Niko nije bio spreman za nju.“

Vestfeliše nahrihten (Minster) piše da „Evropa sve više zatvara granice kako bi smanjila priliv izbeglica. Istovremeno raste strah od hermetički zatvorenih nacionalnih država. Kretanje ka budućnosti kroz nazadovanje – takvo političko rešenje iz nužde ima svoju cenu. Ona bi mogla da bude visoka – ne samo na ekonomskom planu. Ako propadne Šengen, zaljuljaće se i Evropska unija, koja je decenijama garantovala političku stabilnost.“

Nirnberger nahrihten smatra da „u ovoj situaciji zajednica mora da razmišlja nacionalno, ali da reaguje evropski. Ako policija određenih zemalja nije u stanju da kontroliše granične prelaze, onda nam je potrebna posebna granična policija koju je Evropska komisija i predložila. Neshvatljivo je to što njeno formiranje traje toliko dugo, dok se iz dana u dan u Evropu probijaju hiljade izbeglica – kroz rupu u Grčkoj.“