Od Tita, preko Jeljcina, do Haradinaja
8. septembar 2017.
„Bivši komandanti UČK, jedan kosovsko-švajcarski milijarder i stranka srpske manjine formiraće novu kosovsku vladu. Sistem patronaže ostaje netaknut“, piše Andreas Ernst za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung: „Bio je to tromesečni porođaj klještima – i sada Kosovo ima vladajuću većinu. Njen sastav zvuči kao prava avantura: koalicija bivših komandanata UČK koju predvodi Ramuš Haradinaj kao budući šef vlade povezala se sa kosovsko-švajcarskim milijarderom Bedžetom Pacolijem i strankom srpske manjine koju kontroliše Beograd. Za preokret se pobrinuo Pacoli koji je promenio stranu (...) Haradinaj kao premijer neće imati lak posao – u parlamentu sa 120 poslanika on kontroliše samo 63 mandata“.
„Tako su zasad razvejane nade da će Kosovo da se oslobodi sistema partijske vladavine i patronaže. Pre svega je PDK, najjača od stranaka proisteklih iz UČK, u osamnaest posleratnih godina nad zemljom razapela parališuću mrežu zavisnosti. I ona se i dalje plete. Dobitnici su mnogi koji zahvaljujući svojoj lojalnosti iz toga izvlače manju ili veću korist: ovde zaposlenje, tamo ugovor ili nekakva povlastica. Gubitnici su svi ostali koji moraju da žive u sistemu u kojem se ne nagrađuju postignuća, već veze“.
„Haradinaj, bivši komandant UČK, već jednom je bio 100 dana premijer, dok protiv njega u proleće 2005. nije podignuta optužnica pred Haškim tribunalom. Optužen je za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine nad civilima. 2008. je pušten na slobodu. Zbog očiglednog zastrašivanja i nerazjašnjenih nestanaka svedoka, deo procesa je ponovljen – ali je on i tada oslobođen. Za vreme suđenja Haradinaj je ostao politički aktivan, i bilo je jasno da neće mirovati dok ponovo ne postane premijer“.
Autor navodi da je srpski predsednik Aleksandar Vučić rekao da bi Haradinaj na čelu kosovske vlade bio u najvećoj meri problematičan, ali da sada očigledno više nije tako. „Jer, da bi uspela koalicija oko Haradinaja, bili su potrebni glasovi Srba. To se desilo posle dogovora sa Beogradom, uz obećane ministarske funkcije. U takvoj konstelaciji će (...) Beograd moći direktno da se meša u kosovsku politiku, i biti u stanju da, ako ustreba, obara vladu.“
Pacoli je video Tita (golog)
A Enver Robeli za minhenski dnevnik Zidojče cajtung piše: „Nijedna od velikih stranaka kosovskih Albanaca nije htela da sklapa koaliciju sa bivšim pobunjenikom. Ova je pokušavala da uobičajenim metodama – pretnjama i obećavanjem novca – privuče poslanike protivničkih tabora. To je sada uspelo. Građevinski tajkun Pacoli je napustio jednu desnoliberalnu poslaničku grupu i sada će pomoći ratničkom krilu koje važi kao korumpirano da očuva vlast.“
„To nije sasvim nesebičan gest. Pacoli ima samo tri mandata u parlamentu, ali bi trebalo da dobije najvažnija ministarstva, među njima i ona za diplomatiju i privredu. Upitan je da li je to nemoralno. Ne, rekao je, dodavši da je postupio prema sloganu „uzmi ili ostavi“. Ovaj 66-godišnjak je više trgovac nego političar. Njegova životna priča izgleda kao bajka iz Hiljadu i jedne noći. Rođen u jednom kosovskom selu, u Hamburgu završio trgovačku školu i prao tanjire, da bi 1991. u Luganu osnovao građevinsku firmu Mabeteks. Ubrzo se obogatio i proslavio renoviranjem Kremlja i gradnjom prestižnih objekata u Kazahstanu“
„Švajcarsko pravosuđe ga tereti da je, kako bi dobio ugovore u Rusiji, podmitio tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina i stavio njegovim kćerkama na raspolaganje kreditne kartice. Istrage zbog pranja novca su ostale bez rezultata, jer moskovsko pravosuđe nije htelo da sarađuje sa švajcarskim vlastima“.
„Ovaj oligarh tvrdi da je uvek bio blizak sa moćnicima. Da je bio ađutant jugoslovenskog vođe Tita i da ga je čak video golog“.
Priredio Saša Bojić