Što je složenija neka situacija, to je važniji odmak – a sve to kako se ne bi izgubilo iz vida ono što je važno. Dakle, u sredu (11.1.) je budući predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp održao svoju prvu takozvanu konferenciju za novinare na toj dužnosti. Sloboda medija je u demokratiji važno dobro, budući da novinarke i novinari, zastupajući građane, kontrolišu vlastodršce – s jedne strane tako što potajno istražuju, a s druge, upornim postavljanjem pitanja, recimo na konferencijama za novinare.
Ova konferencija bila je dugo najavljivana i više puta odlagana. Trebalo je da se radi o tome na koji način milioner Tramp namerava da zagarantuje da neće svoje privatne, poslovne interese da ostvaruje uz pomoć predsedničke moći. U Trampovom slučaju to pitanje nije banalno, s obzirom na to da on, recimo kao vlasnik hotela u SAD, neposredno profitira ako su u njima smešteni političari i lobisti. Mnogi se brinu i da bi u svojim poslovima na globalnom nivou budući predsednik mogao da pomeša političke i privatne dogovore – ako ne direktno, onda možda indirektno, budući da će ubuduće raspolagati informacijama koje mu pružaju jasnu prednost u odnosu na konkurente.
Teške optužbe
Veče pre konferencije za novinare izbio je skandal kada je više medija, među kojima i velika američka televizijska stanica CNN, javilo da ruska tajna služba raspolaže materijalom koji i privatno i ekonomski kompromituje čoveka koji će uskoro da postane najmoćniji na svetu. Te informacije navodno su dostavljene američkim tajnim službama i sada su, samo par dana uoči polaganja predsedničke zakletve, procurile u javnost. Tramp je reagovao munjevito. Optužio je novinare da su lažovi, a postupak američkih tajnih službi uporedio sa spletkama u nacističkoj Nemačkoj. Kao i uvek, za to je koristio Tviter.
To je nečuveno. To ponovo odražava preteću zbrku u kojoj se našlo američko društvo. Odnos vodećih političara s medijima po prirodi stvari je komplikovan. Njihovi interesi su često suviše oprečni. Nije bilo drugačije ni kod Baraka Obame. Malo koji predsednik u novijoj istoriji je tako malo odgovarao na pitanja novinara kao on. Ali u ovoj poslednjoj predizbornoj kampanji, odnos je bio toliko zatrovan, da on u međuvremenu ugrožava same temelje te zemlje. To je usko povezano s Trampovim agresivnim stilom, kao i sa činjenicom da je koristio nove medije kako bi, bez provere, širio obične laži: recimo o svojim poreskim obavezama ili o navodnom lošem stanju američke privrede.
Ali još opasnije je temeljno nepoverenje u rad novinara, koje je Tramp posejao. Bez obzira na to koliko su kritički utemeljeni izveštaji, oni se jednostavno odbacuju kao lažne vesti. Na taj način skoro da više nije moguće kritički pratiti vladu. Ono što nije u skladu sa njegovom slikom sveta, odbacuje se kao laž.
Ali to ne važi samo za Trampov tabor. I druga strana je često bez preispitivanja bila spremna da poveruje i širi kritičke informacije o Trampu. Prigovor o iskrivljenom izveštavanju liberalnih medija, nije uvek pogrešan!
Nema odgovora na kritička pitanja
Donald Tramp je u sredu svetu jasno pokazao kako će ubuduće da se ophodi prema kritički orijentisanim novinarima. Jednom reporteru CNN-a uskratio je odgovor rekavši da on podržava lažne vesti. Oštrim pitanjima kolega iz drugih medijskih kuća suprotstavio se zlobom. Nije bilo odgovora na stvarno važna pitanja, samo dalja obećanja bez pokrića, recimo da će uskoro biti uvedeno potpuno novo zdravstveno osiguranje, da će biti ukinut „Obamaker“ i izgrađen zid na granici prema Meksiku, koji će onda jednoga dana da plati Meksiko.
U pročitanoj izjavi, jedna Trampova pravnica objašnjava kako on ubuduće namerava da odvoji privatne interese od politike: tako što će poslove da prenese na svoje sinove i do kraja svog mandata ne želi više ništa da zna o tome. Ni o tome nisu bila dozvoljena detaljnija pitanja. Ali Tramp se uobičajeno opširno osvrnuo na samog sebe. Tako je izjavio da je on najveći tvorac novih radnih mesta koga je Bog ikada stvorio.
U stvari ovo nije bila konferencija za novinare, već nagoveštaj toga kako budući predsednik namerava da se ophodi prema kritički orijentisanim novinarima. „Otpušteni ste“, bila je njegova poslednja rečenica. Bio je to vic namenjen njegovim sinovima, ako ne budu uspešno vodili njegove poslove. Ali niko od prisutnih novinara nije se nasmejao.