Obavezno prijavljivanje novog gripa

Stručnjaci su izrazili nadu da bi grip mogao biti mnogo blaži nego što se očekivalo. Došlo je i do smanjenja broja obolelih u Meksiku, a širi se i nada da će grip uskoro biti pod kontrolom, piše Zidojče cajtung. Ministar zdravlja te zemlje Kordova izjavio je da svakog dana sve manji broj obolelih sa teškim simptomima gripa dolazi u bolnice, i da sve manje ljudi umire od gripa. Prema zvaničnim podacima 19 ljudi je umrlo od novog virusa gripa. Američki centar za suzbijanje epidemija objavio je da je oboljenje od novog virusa sve sličnije običnom gripu.

Zidojče prenosi i da je u Kanadi prvi put virus prešao sa čoveka na životinju, što je pokazalo koliko je virus opasan. U Kanadi je jedno krdo svinja obolelo od virusa. Najverovatnije je čovek koji je imao simptome gripa pošto se vratio iz Meksika, inficirao svinje, izvestila je kanadska organizacija za hranu. Bezbednost snabdevanja hranom nije ugrožena, navedeno je iz Kanadske inspekcije za hranu u nedelju u Otavi. Krdo obolelih svinja i njihov vlasnik su u karantinu.

Lista zatvorenika iz Gvantanama na proveri

Frankfurter algemajne cajtung udarni prostor posvećuje molbi Sjedinjenih Američkih Država da Nemačka prihvati određeni broj bivših zatvorenika iz Gvantanama i piše:

„Savezna vlada mora da odluči. Američki ministar pravosuđa Holder je prošle nedelje vodio razgovore u Berlinu i najavio skoro puštanje na slobodu zatvorenika iz Gvantanama. Uredu kancelarke u Berlinu uručena je lista sa deset imena. Te osobe bi mogle biti prihvaćene u Nemačkoj.

Holder je posetio i druge evropske zemlje, i optimistički izjavio da su saveznice spremne da učestvuju u prihvatu zatvorenika koji ne mogu da se vrate u svoje zemlje. Ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer je još krajem prošle godine izjavio je da Nemačka mora biti spremna da pomogne u ovoj prilici. Oprečni glasovi stigli su iz redova partije Unije CDU/CSU. Ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble smatrao je da Amerika snosi odgovornost za zatvorenike i da mora snositi i posledice.“

Vrata EU moraju ostati otvorena

Evropa je kroz proširenje na istok postala sigurnija i bogatija, kaže komentator lista Kelner štatancajger. Pre pet godina deset država iz centralne i istočne Evrope prihvaćeno je u EU. Rumunija i Bugarska ušle su tri godine kasnije.

Proširenjem na istok zajednica je dobila snažni podsticaj od kojeg i danas profitira. Problem je, međutim, u tome što veliki broj Evropljana to ne vidi i sa strahom gleda na finansijske probleme nove siromašne braće na istoku. O mogućem prihvatanju novih članica ne žele ni da razmišljaju.

U Nemačkoj je jedna anketa pokazala da svaki drugi građanin smatra da je proširenje na istok oslabilo EU. Većina Francuza, Belgijanaca, Luksenburžana i Austrijanaca misli isto. Kelner štadtancajger zaključuje da čak i kada bi Lisabonski sporazum propao, EU ne bi smela da zatvori svoja vrata zemljama koje su ispunile uslove, jer je to u njenom sopstvenom interesu. Komentator zaključuje:

„Trajna stabilnost Srbije, BiH, Albanije i Turske biće ostvarena samo ako ove zemlje pred sobom budu imale ostvarivi cilj - ulazak u EU. To ne znači da bi za tri ili četiri godine mogle da uđu, već čim to bude moguće - za deset, petnaest ili dvadeset godina. Već danas je od Beograda do Ankare, buduće članstvo u Uniji značajan reformski motor pokretač.“

Pripremila: Vesna Čolić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković