Obama ne beži od problema

Amerikanci su u stanju da svom predsedniku oproste mnogo toga, samo ne to da Amerika ekonomski ili čak politički deluje slabo. To se ne uklapa u svest koju Amerikanci imaju o sebi - o izabranoj naciji, o super-sili.

Amerikanci od svog predsednika zahtijevaju liderstvo, odnosno snažno vođenje zemlje. Ukoliko neki američki građanin želi da iskaže svoju ljudsku stranu, onda treba da postane sveštenik ili da se angažuje u Udruženju za selektivno prikupljanje otpada, ali nikako ne sme da ode u Belu kuću odakle se upravlja političkom i ekonomskom sudbinom zemlje, a delom i sveta.

Obamin autoritet doveden u pitanje

Obama je dopustio da Sjedinjene Američke Države izgledaju slabe. Povukao je trupe iz Iraka, nakon čega se zemlja strmoglavila u haos. Povukao je vojnike iz Avganistana, iako tamo nije postojala vlada koja bi bila u stanju da se adekvatno suprotstavi talibanima. Obama je tražio od sirijskog predsednika Bašara el Asada da se povuče, ali on je i dalje na vlasti. A sada je procurila i vest da je propao pokušaj oslobađanja američkog novinara, Džemsa Folija.

Takav razvoj situacije ostavlja kod Amerikanaca fatalan utisak. Nameće se misao da u Beloj kući sedi neko ko, ili ne zna da radi svoj posao, ili nema sreće. Nijedno, ni drugi nije prihvatljivo. Obami ne može da pomogne ni to što se SAD širom sveta zalažu za prava manjina i obespravljenih. Njegov autoritet je ugrožen, a sve to ima posledice po čitav svet.

Bez uticaja

Ruski predsednik Vladimir Putin ignoriše upozorenja i pozive Obame da prestane da podržava ustanike na istoku Ukrajine. Posledica je sledeća: destabilizacija čitavog regiona. Istovremeno, izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacuje molbu američkog predsednika da izađe u susret Palestincima. Posledica: mirovni proces na Bliskom istoku ponovo je u ćorsokaku. Još jedan primer: Kina, najveći poverilac SAD, modernizuje svoju armiju i širi uticaj, ne samo na pacifičkom prostoru.

Spisak država koje ne mare mnogo šta kaže ili hoće američki predsednik, još je duža. Odakle god da se SAD povuku, iza sebe ostavljaju vakuum. Islamisti ili autoritarni vladari pokušavaju da uđu na taj prostor. Velika svetska sila SAD je u povlačenju.

Obamina hrabrost

Istini za volju, ta promena je morala da se dogodi. Americi bi mogla da se obije o glavu „prevelika ekspanzija“. Mnoge imperijalne sile su, kako to pokazuje istorija, zbog toga propale. Obama je pokazao da ima hrabrosti i da se pred teškim zadacima ne povlači. U američkom interesu ne može biti da održava ogromnu vojnu mašineriju, dok infrastruktura propada jer nema novca za njeno održavanje. Iz američkog ugla gledano nije logično da se u Kabulu gradi bolnica, dok milioni američkih građana ne mogu sebi da priušte ni odlazak kod lekara.

Američko „samoograničavanje“, ojačaće SAD. Izvesno je međutim da ispitivanja javnog mnjenja pokazuju pad popularnosti američkog predsednika. On plaća cenu za greške oba prethodnika koji su od Sjedinjenih Država napravili globalnog policajca. Moguće je da će Obamina popularnost nastavi da pada, kao što se svojevremeno dogodilo i Džimiju Karteru. On je takođe nameravao da oslobodi američke taoce i taj pokušaj je propao. Ali, kao što je poznato: oni, koji su otpisani, žive duže. Obamin mandat traje još dve godine. Nemačka bi trebalo da mu pomogne u preusmeravanju američke spoljne i odbrambene politike. U svom sopstvenom interesu.