Nova vlada, nova ekonomska politika

U Ministarstvu privrede Nemačke godina tradicionalno počinje objavljivanjem godišnjeg izveštaja o stanju privrede. Tako je to uvek bilo. Vlada objavi šta može da se očekuje po pitanju ekonomske i finansijske politike, odnosno kako se ocenjuje sveukupni razvoj privrede u zemlji. Do sada su se ti izveštaji fokusirali na pokazatelje o tome kakva je zaposlenost, kakve se sve prepreke nalaze ili bi se mogle naći na putu još jačeg i još većeg privrednog rasta.

Ta praksa bi trebalo da se okonča – ali ne u potpunosti. Privreda mora kontinuirano da se razvija, ali ubuduće ne bi trebalo „nastaviti istim putem kao do sada“, naglasio je „zeleni“ ministar privrede Robert Habek. On naglašava da bi ubuduće ključnu ulogu u tome trebalo da ima zaštita životne sredine, odnosno klime.

-pročitajte još: Nema zamene za ruski gas?

„Naš ekonomski poredak mora sistematski i na znatno pouzdaniji način da uvaži interese budućih generacija i zaštitu globalnih prirodnih resursa“, rekao je Habek. „Taj održivi koncept zahteva dosledniji pristup, odnosno potrebu da se socijalna tržišna privreda razvija u smeru socijalno-ekološke tržišne privrede.“

Klimatska neutralnost za 25 godina

U skladu s tim, naslov predstavljenog godišnjeg izveštaja za 2022. glasi: „Za socijalno-ekološko-tržišnu privredu: inovativno kreiranje transformacije“. Nemačka se nalazi pred zadatkom veka, kaže ministar: „Za manje od 25 godina mi želimo da živimo klimatski neutralno“. A da bi se taj cilj ostvario, potrebno je proširiti kapacitete eksploatacije obnovljivih izvora energije – i to u tolikoj meri, da se najkasnije za osam godina u Nemačkoj na taj način pokrije 80 odsto potrebe za strujom.

„Ti ciljevi su neophodni kako bi i ubuduće omogućili život u slobodi i blagostanju“, naglasio je Habek. „Bez zaštite životnih temelja i bez uvažavanja planetarnih granica, mi sami sebi dugoročno uništavamo naše ekonomske i društvene temelje.“

Drugim rečima, ako Nemačka nastavi da upravlja na isti način kao i do sada, to bi u kontekstu klimatske štete na kraju moglo da košta mnogo više nego što će sada da košta zaokret privredne politike.

A taj zaokret će biti skupo, veoma, veoma skup. Ali to su investicije u budućnost koje će se dugoročno isplatiti, tvrdi Habek. Privreda je većim delom dobro pripremljena, mnoga preduzeća su proteklih godina već krenula putem zelene tranzicije, dodao je. „Mi kao vlada mi smatramo da je naš zadatak da ubrzamo i podstaknemo transformaciju u smeru klimatske neutralnosti, i to pojačanim subvencionisanjem alternativa, na primer tehnologije vodonika, elektromobilnosti, tehnologija za zgrade i grejanje koje emituju samo manju količinu CO2, odnosno izgradnju železničke mreže.“

Fosilna zavisnost

Nemačka je u stvarnosti zavisna od fosilnih energija, od uglja i gasa. Cene tih energenata stalno rastu, a i cena struje kreće se samo u jednom smeru – ona raste. Razlog za to je i zakonodavstvo, koje nova vlada želi da menja. Vladajuća koalicija želi naime da ukine pravilo po kojem su do sada nemački potrošači preko cene struje učestvovali u finansiranju prelaska na obnovljive izvore energije. Ta regulacija bi se ukinula ne samo za građane, već i za manja, odnosno srednja preduzeća. Cena struje mora biti povoljna, a električna energija mora biti dostupna na pouzdan način, dodao je Habek.

Tako bi korišćenje struje trebalo da postane atraktivnije, odnosno smanjio bi se obim korišćenja uglja ili gasa. Ali šta to znači za pojedine privredne grane ili regione koji žive od eksploatacije uglja ili gasa? Njima vlada želi da pomogne u procesu transformacije, odnosno u strukturnim promenama, najavljuje resorni ministar: „Radi se o tome da im se oda neka vrsta priznanja, da im se pruži sigurnost, odnosno da im se omoguće perspektive.“

Ogromne troškove transformacije Nemačka će uspeti da pokrije samo pod uslovom da poreski prihodi budu stabilni. Da bi bili, većina firmi i ubuduće mora dobro da posluje – što se ne podrazumeva, naročito ne u doba korone. Broj inficiranih osoba raste iz dana u dan, mnogi su bolesni i ne mogu raditi. Sve se to odražava i na privredu i njen rast.

Korekcija prognoze rasta

Bivša vlada je na jesen prošle godine prognozirala privredni rast od 4,1 odsto u 2022. Nova je sada tu prognozu korigovala – na 3,6 procenata. Brojna preduzeća svoje radnike angažuju za skraćeno radno vreme, a to znači da zbog nedostatka posla radnici primaju državnu pomoć, odnosno država preuzima jedan deo njihove plate i tako pomaže i firmama, a i doprinosi očuvanju radnih mesta. Kada opet bude bilo dovoljno posla, radnici se vraćaju u firme. Preduzeća dakle, zbog manje narudžbina, nisu primorana da otpuštaju svoje radnike, a to je za njih veoma važno, pogotovo zbog nestašice kvalifikovane radne snage.

Novost u godišnjem izveštaju jeste i činjenica da se rast u budućnosti neće posmatrati izolovano, već u kontekstu i uz uvažavanje potrošnje prirodnih resursa. Habek najavljuje da će se u budućnosti intenzivnije pozabaviti i negativnim aspektima upravljanja: „Ne smemo više da podstičemo privredu  koja doprinosi potrošnji fosilnih energenata, uništavanju životne sredine i socijalnoj nepravdi.“

Nemačka vlada, koju čini koalicija SPD, Zelenih i FDP, ne želi samo da iznova definiše pojam privrednog rasta, već i pojam blagostanja. Ubuduće se pri tom neće uzimati u obzira samo bruto društveni proizvod (BDP), odnosno zbir svih privrednih aktivnosti u zemlji, već bi trebalo da se uvaže i tzv. indikatori blagostanja i održivosti. Pri tom je tu reč o faktorima kao što su zaštite životne sredine i klime, obrazovanje i istraživanja, demografija, pa sve do javnih finansija i uslova života.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.