„Nova pravila omogućavaju hapšenje izbeglica“

DW: Nemačka vlada želi da reformiše pravne odredbe o izdavanju boravišnih dozvola za izbeglice. Dobro integrisani stranci bi trebalo da dobiju mogućnost trajnog ostanka u Nemačkoj. Da li je novi nacrt zakona dobra vest za Pro azil?

Ginter Burkart: Bila bi to odlična vest kada bi se to tako sprovodilo i u praksi. Koalicionim ugovorom je predviđeno da se odgovarajuće pravne odredbe doteraju. Mi kritikujemo to što uredi za strance u pojedinačnim slučajevima mogu da tumače te odredbe onako kako to njima odgovara. Takve su formulacije novih zakonskih amandmana. A glavni problem je u tome što se liberalizacija u odnosu prema strancima koji ovde žive sprovodi paralelno sa hermetičkim zatvaranjem i znatnim pooštravanjem odredbi o sticanju prava na boravak.

O kakvom pooštravanju je reč?

Namera je da se omogući hapšenje potražilaca azila koji u Nemačku dolaze preko drugih država. Kaže se: onaj ko je platio poveću sumu krijumčaru da bi ilegalno dospeo ovamo, treba da se nađe u pritvoru. Ali, takvih ljudi ima vrlo mnogo. Uzmimo za primer izbeglice koje dolaze preko iz Bugarske. One do Nemačke ne mogu stići legalnim putem. To znači da se otvara mogućnost smeštanja velikog broja ljudi u zatvor. Cilj je da se što veći broj potražilaca azila prosledi u druge države. Za to se sada stvara pravni instrument koji će omogućiti hapšenja.

Ali i do sada je važilo pravilo prema kome oni koji su u neku zemlju EU dospeli preko drugih država, mogu biti vraćeni upravo u te države; nije li to smisao Dablinskog sporazuma?

To je tačno. Međutim, prema Dablinskom sporazumu, mora postojati i mogućnost dobrovoljnog izlaska iz zemlje. Prema Dablinskom sporazumu, i svako pojedinačno hapšenje mora biti konkretno obrazloženo. Ovaj nacrt zakona ima nebulozna obrazloženja koja vode ka vrlo difuznim odredbama o tome kada je dozvoljeno hapšenje.

Oni čiji zahtev za azil je odbijen i imaju samo privremenu dozvolu boravka nemaju pravno siguran status. Očekujete li da će sada uslovi za te ljude u Nemačkoj da se poboljšaju?

Radi se o ljudima koji, na primer, nisu dobili azil zato što rat nije razlog za azil. Ti ljudi žive ovde već mnogo godina. Socijaldemokratska stranka je s pravom učinila sve da se koalicionim ugovorom za takve ljude zagarantuje pravo na legalan trajni ostanak u Nemačkoj. To je veliki napredak, ali ovaj nacrt zakona predviđa mogućnost da vlast u pojedinačnim slučajevima zaobiđe to pravo izdavanjem zabrane boravka u slučaju prekoračenja roka za napuštanje zemlje. To znači, da kaže nekome: prekoračili ste rok za napuštanje Nemačke. Ali to važi za sve ljude sa statusom trpljenog boravka, što znači da će krajnja odluka o pojedinačnim slučajevima da se delegira na regionalne kancelarije vlasti i da će one svaki slučaj moći da tumače drukčije.

Da li strahujete da će neke federalne jedinice tako dozvoliti većem broju izbeglica da ostanu a da će druge, koje teže hermetičkom zatvaranju, primoravati izbeglice da odu?

O tome se neće odlučivati na nivou federalne jedinice već na lokalnom nivou. Ima kancelarija koje će prema izbeglicama postupati velikodušnije, ima onih koji će postupati restriktivno. To nije smisao zakonodavnog postupka. Dobićemo šarenilo u tumačenju pravila koje je u osnovi pozitivno. Ovaj nacrt zakona mora da se ublaži, inače će za nas biti neprihvatljiv.

*Ginter Burkart je direktor organizacije za pomoć izbeglicama Pro azil.