Nova metodologija proširenja EU – šta to znači u praksi?

Predsednik Srbije u 2021. očekuje „velike izmene“ i jedan drugačiji put Srbije ka Evropskoj uniji. To je Aleksandar Vučić najavio juče (1.2.) u Parizu, nakon razgovora s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. Predsednik Srbije je uveren u ubrzanje evrointegracija, što bi, kako kaže, trebalo da bude rezultat početka primene nove metodlogije u procesu pristupanja.

„Poglavalja će se otvarati po klasterima i verujem da tako možemo da otvorimo više poglavlja u jednoj godini nego u prethodne tri-četiri zajedno“, ocenio je Vučić.

Nova metodologija proširenja EU usvojena je početkom 2020. godine, upravo na insistiranje Francuske. Ona predviđa tematsku podelu dosadašnjih preko 30 poglavlja na šest klastera koji objedinjuju teme – vladavine prava, tržišta, ekonomije, zelene agedne i povezivanja, poljoprivrede i resursa i spoljnih odnosa.

Severna Makedonija i Albanija će svoje pristupne pregovore početi po novoj šemi, a Srbija i Crna Gora su pristale da, posle godina pregovaranja po staroj metodi, pređu na novu.

Kako će konkretno ti novi procesi izgledati, to se još ne zna, ni u Briselu, a ni na Balkanu.

Nova metodologija „na papiru“

Evropska komisija trenutno radi na tzv. Planu primene nove metodologije na Albaniju i Severnu Makedoniju, i posebno na Srbiju i Crnu Goru, što bi zatim trebalo da potvrde i zemlje-članice EU. Očekuje se da se pregovarački okviri usvojeni sa Beogradom i Podgoricom neće menjati, odnosno da će otvaranje (u slučaju Srbije) i zatvaranje klastera zavisiti prvenstveno od napretka u vladavini prava i usvojenih merila za otvaranje, odnosno prelaznih i merila za zatvaranje.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero, za DW objašanja da nova metodologija ima za cilj da pristupne pregovore učini verodostojnijim, predvidljivijim, dinamičnijim i vođenim jačim političkim angažamnom. Ona dodaje da se predviđa otvaranje više poglavalja obuhvaćenih kalsterom odjednom, pod uslovom da država-kandidat prethodno dostigne dovoljan nivo u sprovođenju reformi.

„O detaljima nove metodologije se još raspravlja u Savetu EU, u okviru diskusije o pregovaračkim okvirima za Albaniju i Severnu Makedoniju. Posebna diskusija se vodi o primeni metodologije na Srbiju i Crnu Goru, s obzirom na to da su one naprednije u svojim pristupnim pregovorima i da je cilj prilagoditi tu metodologiju u postojeće pregovaračke okvire. Mislim da je zato još rano da govorimo konkretno o njenoj primeni“, kaže Pisonero za DW.

Šta bi to značilo u praksi?

Crna Gora sa otvorenim svim poglavljima ima prektično otvorenih svih šest klastera, a njen posao u 2021. godini biće ispunjavanje prelaznih merila. U Briselu naglašavaju da je trenutno osnovni posao Podgorice napredak u prelaznim merilima u oblasti vladavine prava, odnosno prvog klastera, i da bez tog napretka nema pomeranja po drugim pitanjima.

Sa druge strane, Srbija, koja je do sada otvorila 18 od 35 pregovarčkih poglavlja, ispunila je uslove za otvaranje prvog klastera, a vlasti najavljuju otvaranje „novih klastera u junu i decembru“.

U Briselu insistiraju na otvaranju trećeg klastera koji se odnosi na ekonomske reforme i četvrtog klastera koji obuhvata transport, energetiku i očuvanje životne sredine i borbu protiv klimatskih promena. Takvim redosledom Srbija bi praktično paraleno sa EU radila na evropskim prioritetima za naredni period, naglašavaju u Briselu.

Portugalija, zemlja koja trenutno predsedava EU, najavljuje da za jun planira četiri međuvladine konferencije kojima bi se, po mogućstvu, započeli pristupni pregovori sa Skopljem i Tiranom, otvorio novi klaster sa Srbijom i ispunila određena prelazna merila sa Pogoricom. Međutim, pored nove metodlogije, novog vokabulara i uobičajenog optimizma Komisije, ostali su „stari problemi“. Za njihovo rešavanje potrebno je zalaganje Zapadnog Balkana, ali i volja Evropske unije.

Još jedan „udarac u zid“ i još jedan novi početak

U poslednjoj analizi Centra za evropske političke studije iz Brisela (CEPS) ocenjuje se da je politika proširenja EU krajem prošle godine „udarila o zid“ i da je došlo do kompletne blokade – s jedne starane, Bugarska je blokirala pregovarački okvir za Severnu Makedoniju, a samim ti i za Albaniju, jer se dve zemlje i dalje „vode u paketu“, dok se Srbija i Crna Gora godinu dana nisu pomerile u svojim pregovorima.

U CEPS-u napominju da je Podgorica uspela da zatvori samo tri poglavlja za isti onaj period za koji je Hrvatska zatvorila celokupne pregovore o pristupanju.

Istovremeno, Bosna i Hercegovina i Kosovo su još daleko i od ideje o pristupnim pregovorima sa EU.

„Posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkna, iako često pominjana u zvaničnim dokumentima EU, ostaje mlaka. Većina zemalja-članica su neodlučne da se angažuju u tom pravcu, što oslikava stav javnog mnjena u nekim članicama o daljem širenju EU“, navodi se u analizi briselskog Centra za evropske političke studije.

U Evropskoj komisiji su, predstavljajući novu metodologiju, pored najave mogućeg „ubrzanja procesa pristupanja“, najavili i „više političkog angažmana“. To bi trebalo da znači manje birokratije, a više direktnog učešaća zemalja-članica u procesu.

U skladu sa tim, obećanje francuskog predsednika Makrona Vučiću o „podršci Francuske“ uliva dodatnu nadu da bi nemačko-francuski dvojac mogao da bude dodatni pokretač, ne samo nove metodologije, već i preko potrebne obnovljene politike proširenja Evropske unije na Zapadnom Balkanu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android