Nova mađarska geostrateška pozicija
19. jul 2018.
Proteklih godina su u rumunskom delu Crnog mora otkrivena ogromna nalazišta zemnog gasa koja su delom već počela da se eksploatišu. Prema opreznim procenama, radi se o najmanje 40 milijardi kubnih metara gasa, ali bi to moglo biti i do 200 milijardi - dovoljno da se pokriju kompletne potrebe Rumunije u narednim decenijama, i još da ostane za izvoz.
Da bi se taj gas iz Crnog mora transportovao u evropske zemlje, urađen je projekat BRUA, što je skraćenica za imena zemlje kroz koje bi on prolazio: Bugarska, Rumunija, Mađarska i Austrija. Gasovod bi pogon trebalo da bude pušten od 2019. godine, a projekat podržavaju Evropska unija i Evropska razvojna banka EBRD.
Ali, kako to često biva kada se radi o međunarodnim velikim projektima u energetskom sektoru, tako se i u ovom slučaju već duže vreme pojavljuju različite kontroverze. Najaktuelnija u ovom slučaju jeste svađa mađarske i Rumunije oko zakonodavstva koje reguliše ofšor-poslovanje, ali i ona oko količine gasa koja bi trebalo da se transportuje kroz BRUA-gasovod u Mađarsku.
Krajem juna, šef mađarskog gasne kompanije FGSZ Krištof Terhes, upozorio je rumunske političare da je vreme da konačno donesu planirani zakon za ofšor-eksploataciju kako bi Mađarskoj moglo da bude isporučeno traženih 4,4 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ubrzo nakon toga, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Šijarto otišao je korak dalje i rekao da Rumunija svojim odlaganjima utiče na energetsku sigurnost u regionu.
U Rumuniji te optužbe ljutito odbacuju, a neki političari i stručnjaci žale se da se Mađarska ne pridržava svojih obaveza kada je reč o izgradnji gasovoda.
Do čega je Orbanu zaista stalo
Taj spor odraz je u suštini kompleksnih i isprepletanih interesa. S jedne strane, tu su zapadne zemlje EU, uključujući i Austriju, koje žele da snabdevanje bude manje zavisno od Rusije. Deo te alijanse su i zapadni koncerni poput Eksona i OMV-a. S druge strane, tu je Mađarska koja teži da zauzme jaču, pa čak i vodeću poziciju u energetskom sektoru centralne i jugoistočne Evrope. U februaru ove godine mađarski premijer Viktor Orban je, na jednom energetskom forumu neposredno nakon zajedničke sednice vlada Mađarske i Srbije, rekao šta je ono do čega je njegovoj zemlji zaista stalo: „Ruski gasni monopol će se okončati, jer ćemo više od polovine naših potreba podmirivati iz drugog izvora, u ovom slučaju iz Rumunije. To je nova situacija, ne samo za Mađarsku, već i za čitav region. To znači da će se Mađarska naći u novoj geostrateškoj poziciji – znatno povoljnijoj nego ranije.“
U Rumuniji, međutim, već dugo traje politički spor oko propusta i korupcije kad su u pitanju državne dozvole za eksploataciju sirovina. U prošlosti su koncerni morali da plaćaju samo niske takse za licence za eksploataciju sirovina, a država je usto, zbog loših ugovora, gubila veliki deo poreskih prihoda. To bi u slučaju gasa iz Crnog mora trebalo da promeni taj tzv. ofšor-zakon koji je početkom prošle nedelje usvojen u rumunskom parlamentu, ali još nije stupio na snagu. On predviđa veće procente za licencne takse, kao i više poreze. Opozicioni političari u Rumuniji žale se, međutim, da druge zemlje više poreza i taksi traže od preduzeća koja eksploatišu gas i vladu optužuju da je prebrzo popustila pod međunarodnim pritiskom, između ostalog i pod pritiskom Budimpešte.
Mađarski stručnjaci u svakom slučaju smatraju a je uloga njihove zemlje u sporu oko gasa iz Crnog mora centralna. Ekonomista i stručnjak za energiju Andraš Deak s Mađarske akademije nauka kaže da tako po prvi put u 60 godina u Mađarsku može da stigne gas koji nije iz Rusije. „Bilo bi izuzetno glupo ili u najmanjem slučaju ekstremno rusofilno, kada se ta prilika ne bi prihvatila“, kaže Deak. Otvorena pitanja pritom su, prema njegovim rečima, koje garancije bi Orban mogao da dâ kako bi gas slobodno i uz prihvatljive takse proticao kroz Mađarsku i da li će Orban rumunski gas da koristi kao keca iz rukava u pregovorima s Moskvom.
Blaga distanca od Rusije
Kad je u pitanju Orbanov pledoaje za više nezavisnosti od Rusije i njenog gasa, onda Deak ističe da to ne mora nužno da bude i preokret u mišljenju mađarskog premijera koji u stvari važi kao neko ko je prijateljski nastrojen prema Putinu. „Politički je Rusija trenutno manje važna za Orbana, jer je Merkelova slaba, a Mađarska više nije u tolikoj meri neka vrsta izgnanika, kao što je to bio slučaj pre nekoliko godina“, kaže Deak. „Osim toga, Mađarska je konsolidovala svoje odnose sa Trampovim SAD. Ipak, Mađarska se još ne oprašta od Rusije, već se samo malo udaljava.“
Slično procenjuje i politikolog iz Budimpešte Peter Kreko: „Orban trenutno radi na izgradnji svojih transatlantskih i zapadnoevropskih odnosa i zato je za njega, kako na unutarašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu, važno da pokaže da ne zavisi od Putina“.
„Pored toga“, procenjuje Kreko, „Mađarska, kao sirovinama siromašna zemlja, u sporu oko gasa iz Crnog mora zainteresovana je i za to da ne dođe do formiranja neke vrste centra za raspodelu energije. Orban na taj način želi da proširi i svoj regionalni uticaj, što u ovoj slučaju nema direktne veze s njegovim izvozom ideologije u zemlje jugoistočne Evrope.“