Nobel za pesnika – hrabrost ili farsa?

Zidkurir (Konstanc) komentariše ovogodišnju dodelu Nobelove nagradu za književnost: „Do sada nema mnogo čitalaca sa nemačkog govornog područja koji poznaju liriku Tomasa Transtremera. Ali i bez poznavanja njegovog relativno malog opusa, lako je pretpostaviti da je ovo bio dobar izbor. To što švedska akademija ima hrabrosti da prevaziđe lažne okvire i dodeli Nobelovu nagradu svom sunarodniku, zaslužuje poštovanje. Naposletku, švedski pisci nisu zaslužili hendikep domaćeg terena. A i to što je dobitnik priznanja pesnik koga van Švedske niko ne poznaje, takođe dobro čini…“

Koburger tageblat (Koburg): „Da se Nobelov komitet odlučio za Boba Dilana, bili bi zadovoljni i populisti i elitisti. Američki kantautor nije slučajno za pseudonim uzeo ime čuvenog pesnika Dilana Tomasa. Ubedljivom umetničkom snagom raspolaže i Dilan, autor sa velikom političkom moći. Ali, Komitet se odlučio za larpurlartističkog pesnika. Nobelova nagrada je ipak medijski spektakl – ne treba je uzimati previše ozbiljno.“

Politika mora da kontroliše finansije

Drezdner nojeste nahrihten (Drezden) piše o krizi evra: „Situacija je ponovo komplikovana. Državnici evro-zone stalno govore kako će učiniti sve da svet ne sklizne u novu finansijsku krizu. Evropska centralna banka – kao u vreme bankrota banke Leman braders – upumpava milione u kreditni krvotok i još hoće i da kupuje obveznice država u krizi. Samo nekoliko dana posle glasanja u Bundestagu, došlo je do onoga na šta su upozoravali oštri kritičari: evropska dužnička kriza postaje bure bez dna.“

Rajnpfalc (Ludvigshafen) piše o najnovijoj pomoći država evropskim bankama: „Koliko kod se žalili, tu ništa ne pomaže: evropske države neće moći da izbegnu ponovo pružanje pomoći bankama. Zloslutno proročanstvo bankrota Leman bradersa i njegove posledice ne smemo zaboraviti. Ukoliko prva evropska banka sklizne u stečaj, i situacija trenutno stabilnih nemačkih banaka će se dramatično pogoršati.“

Tagescajtung (Berlin) takođe kritički beleži o istoj temi: „Sada se evropske banke prave da je odjednom nastala potreba za novim finansijskim injekcijama za banke. I naravno, pošto je situacija kritična a vremena nema, šta bi moglo da bude bolje rešenje nego finansiranje novcem poreskih obveznika. Dobici se privatizuju a gubici se podržavljuju – kao što je uvek i bilo. To čoveka može samo da razbesni, ali pomoći nema. Pomoć države privatnim bankama je neophodna, jer jedino tako može da se spreči novo rasplamsavanje finansijske krize sa svim pratećim negativnim posledicama po privredu. Vlade moraju konačno uspostaviti primat politike nad finansijskim sektorom.“

Multilioner ima manju stopu poreza od sekretarice

Vestdojče algemajne cajtung (Esen) komentariše proteste u SAD: „Tamo je sasvim normalno da šef neke firme koji zarađuje milijarde plaća porez po manjoj stopi od svoje sekretarice – zato što se njegova kapitalna dobit oporezuje povoljnije od njenog ličnog dohotka. Drugim rečima, jednom procentu Amerikanaca pripada 40 odsto celokupnog imetka. S druge strane, siromaštvo je u drastičnom porastu, mreža socijalne pomoći je slaba, mnogi nemaju zdravstveno osiguranje, mnogi preživljavaju zahvaljujući bonovima za životne namirnice. I dok su konzervativni Republikanci pod sumnjom da žele da zabetoniraju tu situaciju i miniraju Obaminu ideju o posebnom porezu za bogataše, formirala se grupa levičara, ekonomista i običnih građana koji zahtevaju više pravde. Zahvaljujući JuTjubu, Fejsbuku i Tviteru, demonstranti su stekli pristalice širom sveta. U planu su i prve demonstacije u Kelnu i Frankfurtu.“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević