Nije moguće formiranje ruske baze u RS
5. avgust 2019.
Prema navodima nemačkog Velta, Rusija želi vojnu bazu u Republici Srpskoj, što je odgovor na „jačanje NATO" u ovom delu Evrope. „Dok NATO u bivšoj Jugoslaviji računa pre svega na Albaniju, Kosovo i Hrvatsku, Rusija se koncentriše na Srbiju i srpski entitet u Bosni – RS... Rusija želi da u bosanskoj srpskoj republici napravi svoju vojnu bazu", piše u članku koji je objavio Velt. U tekstu se govori i o ideji Aleksandra Vučića i Hašima Tačija o „razmeni teritorija". „To bi moglo da dovede do domino-efekta – recimo do podele Bosne uz pripajanje njenih srpskih i hrvatskih delova matičnim zemljama Srbiji i Hrvatskoj. Ili čak do raspadaMakedonije gde takođe živi puno Albanaca", navodi se u tekstu.
Narušavanje principa vojne neutralnosti
Nije realno da se na teritoriji međunarodno priznate i suverene države Bosne i Hercegovine formira neka ruska vojna ili špijunska baza koja bi se možda predstavljala kao humanitarna, kaže za DW vojno-politički analitičar iz Sarajeva Đuro Kozar. Naš sagovornik podseća da su, u skladu s odredbama Dejtonskog sporazuma, na lokaciji Butmir kod Sarajeva stacionirane Komanda evropskih oružanih snaga za podršku EUFOR i štab NATO.
„I to su jedine strane vojne snage u BiH, tako da formiranje ruske baze nije moguće. Oni iz Moskve, Beograda ili Banjaluke koji razmišljaju o tome da se u RS uspostavi ruska vojna baza prave račun bez krčmara. U entitetu RS su od 2006. godine na više lokacija locirane Oružane snage BiH. Apsurdno je da establišment u Banjaluci uopše prihvata i primisao da se u RS formira ruska vojna baza kad je Narodna skupština tog entiteta 18. oktobra 2017. usvojila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti. Time je dato do znanja da RS neće u vojne aranžmane, odnosno u NATO, a Rusija s tim u vezi nije pominjana. Ukoliko bi se u tom entietu pravila ruska vojna baza, bio bi drastično narušen proklamirani princip vojne neutralnosti", kaže Đuro Kozar.
On napominje da RS ima paralelne veze sa Srbijom i da Rusija preko Srbije i RS želi da učvrsti svoje pozicije u zapadnobalkanskom regionu.
„Svoju šansu RS vidi u eventualnoj razmeni teritorija po kojoj bi se Kosovo Srbiji namirilo entitetom RS nauštrb celovitosti BiH. To je, naravno, nemoguća misija, budući da su granice na Balkanu nepromenjive, ali pobornici ruskih interesa verovanto ne misle tako. S obzirom na jačanje NATO u jugoističnoj Evropi, Rusija parira želeći da pokrije prostor koji je ostao vojno neutralan i na tom prostoru ostvari svoj puni geostrateški uticaj", kaže Kozar.
Špekulacije bez realnog uporišta
I direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja smatra da formiranje ruske vojne baze u RS nije realno. Pitanje je, kaže naš sagovornik, da li Rusija tako nešto uopšte želi.
„Upitno je da li Rusiji tako nešto zaista treba, kao što je upitan i ruski vojni angažman u Srbiji. Baza za humanitarne operacije u Nišu ne može se smatrati vojnim uporištem. Sasvim je drugo pitanje šta bi nekome u ovom trenutku u političkom smislu odgovaralo. Trenutne političke okolnosti su takve da formiranje ruske baze ovde ne bi bilo izvodljivo. Verovatno se radi o političkim špekulacijama bez realnog uporišta, jer je previše sredstava i energije uloženo kako bi se BiH i nakon rata uspostavila kao stabilna, mirna država", kaže Šolaja za DW.
Govoreći o stranim vojnim angažmanima u BiH i prisustvu NATO štaba u Sarajevu, banjalučki profesor napominje da je reč o ostacima aranžmana koji su za BiH uspostavljeni još Dejtonskim sporazumom.
„NATO je predvodio mirovne operacije u BiH. Osim toga, BiH je u jednom periodu imala ozbiljan politički pristup da kao celina ide prema NATO, i u tom pravcu su bile zaista široko razvijene političke i sve druge akcije. U tom smislu su čak i NATO i Rusija imali visok stepen saglasnosti u okviru tadašnjeg Saveta Nato-Rusija. Međutim, danas su političke okolnosti drugačije i pitanje je da li bi danas bila moguća politička saglasnost u BiH ali i u okviru međunarodne zajednice, uključujući Rusiju, o formiranju NATO štaba u BiH. Za BiH bi bilo najbolje da uspostavi stabilne unutrašnje odnose, a tada bi ovakva pitanja bila manje bitna", kaže Šolaja.
EUFOR prati situaciju u okviru svog mandata
Međunarodne organizacije koje deluju u BiH, uključujući NATO štab u Sarajevu i Ured visokog predstavnika za BiH - OHR, nisu se oglašavale u vezi s navodima o uspostavi ruske vojne baze u BiH. Iz EUFOR-a je za DW rečeno da je ova organizacija svesna „špekulativnih" članaka o uspostavi ruske baze u RS.
„Budite sigurni da EUFOR nastavlja da prati situaciju u BiH u okviru svog mandata UN za podršku lokalnim vlastima u održavanju stabilnog i sigurnog okruženja", saopšteno je iz Evropske vojne misije u BiH.