Nigerija: Neizvesna budućnost hrišćana

Predsednik Muhamadu Buhari najavljuje da će učiniti sve da se omogući povratak izbeglica u domovinu. Na prvi pogled deluje da je nigerijska armija zaista napredovala u borbi protiv terorističke grupe Boko Haram. Tako je u martu ove godine objavljena pobeda nad islamistima u gradu Gvoza na severoistoku zemlje. Činjenica je pak da je region oko Gvoze na granici s Kamerunom i dalje ekstremno nestabilan. I dalje se u brdima oko grada skrivaju teroristi Boko Harama. Osim toga, islamisti i dalje nesmetano regrutuju mladiće.

Ova oblast je ranije bila gusto naseljena. Pre islamističkih napada tamo je živelo približno 80.000 ljudi, a 60 odsto njih su bili hrišćani. U poslednje dve godine skoro svi su izbegli. Sa povratkom retko da ko od njih računa, a i ovaj Božić provode daleko od postojbine. A šta je sa pobedom armije u Gvozdi? „Njoj se i dalje pridaje veća važnost nego što je u stvari ima“, kaže etnolog Gerhard Miler-Kozak. „U čitavoj situaciji je nigerijska vojska pod žestokim pritiskom da konačno osigura situaciju u Gvozdi.“

Misteriozne otmice

Miler-Kozak već duže vreme sa zanimanjem prati situaciju u planinskom regionu između Gvoze i Kameruna. On smatra da su iz ovog regiona otete stotine devojčica i žena. Za razliku od devojčica otetih iz Čiboka, ovim ženama javnost ne pridaje pažnju. „To je zbog efekta Mišel Obame“, kaže on. Jer, američka prva dama je skrenula pažnju na sudbinu devojčica iz Čiboka. A žene iz Gvoze bez podrške poznatih ličnosti niko i ne registruje.

Za razliku od njih u javnost su dospele druge otmice: najmanje troje hrišćanskih izbeglica oteto je u glavnom gradu Abudži. Oni su takođe hrišćani iz Gvoze i u glavnom gradu su se osećali sigurno. Sada su i druge izbeglice zabrinute i strahuju da bi moglo doći do kampanje zastrašivanja da bi se tako sprečio njihov povratak u mesta odakle su izbegli. Mnogi veruju glasinama da se iza otmica kriju i pripadnici nigerijske vojske i tajnih službi.

„Šta oni zapravo znaju?“

I Musa Asake, generalni sekretar hrišćanske zajednice u Gvozi, izbegao je u Abudžu. I on takođe govori o otmici tri muškarca i nada se pomoći vrha države. „Vlada bi trebalo da sasluša ovu priču i interveniše“, zahteva. Asake je uveren da bi onda prestale i otmice i nesigurnost ljudi.

Miler-Kozak smatra da vlada ima ograničene mogućnosti. Sa velikom zabrinutošću posmatra razvoj situacije u istočnom delu Gvoze. Govori o čitavoj jednoj generaciji koja ne ide u školu. Boko Haram nije uništio samo infrastrukturu već i društveni sistem. Tako da je u tom smislu, kaže etnolog Miler-Kozak, vrlo jednostavno za ovu terorističku grupu da među mladim muškarcima vrbuje nove članove. On smatra i da se ova situacija ne može rešiti vojnim putem, a ne nada se ni velikoj pomoći međunarodne zajednice. Jer, pogled iz inostranstva na situaciju u zemlji često je nerealan. „Kada čovjek čuje šta priča Angela Merkel o tome kako suzbiti uzroke, onda se pitam šta oni u inostranstvu uopšte znaju?“