Nerešene krize posle godišnjeg odmora

Evropska letnja pauza je prošla. Trojnim samitom na italijanskom ostrvu Ventoteneu počinje nova odlučujuća politička sezona uz veliku neizvesnost. Brdo problema o kojima Fransoa Oland i Angela Merkel žele da razgovaraju sa svojim domaćinom Mateom Rencijem na ostrvu blizu Napulja, veliko je kao Vezuv i eksplozivno kao vulkan.

Šefovi tri velike države evrozone će diskutovati o još uvek velikoj nezaposlenosti, zapinjanju privrednih reformi na Jugu i problemima sa rigidnom dužničkom politikom na Severu. Francuski predsednik, nemačka kancelarka i italijanski premijer žele da nađu način kako organizovati izlazak Velike Britanije iz EU. Potrebno je zauzeti pregovaračku poziciju spram Britanaca, koji preko leta kao da su odlučili da sa tim izlaskom odugovlače što više mogu. Jesu li troje velikih spremni da ograniče slobodu izbora mesta stanovanja i rada na zajedničkom tržištu EU kako bi spasli ekonomske odnose sa Velikom Britanijom?

Francuski predsednik je za tvrd stav kako se evroskeptici u njegovoj zemlji ne bi razmahali. On je već u predizbornoj kampanji – novi predsednik se bira u maju 2017. glavna briga mu je borba protiv islamističkog terora. Nemačka kancelarka bi mogla da postane neka vrsta posrednice. Ona ovu krizu EU, kao i obično, hoće da savlada kompromisima i pomirenjem, a možda i da naprosto sačeka da kriza prođe. I nju 2017. čekaju novi izbori a i kod kuće sve glasnije kritikuju i nju i Evropu.

Renci želi labaviju budžetsku politiku

Italijanski predsednik sa svojim mini-samitom sledi drugi plan. On hoće da ostavi dobar utisak, da proizvede lepe slike Matea kao jakog vođe. Manje ili više je u predizbornoj kampanji – u novembru mora da pobedi na referendumu. Mora da dokaće skeptičnim Italijanima da EU igra i onako kako on svira. Hoće da brzo dobije više fiskalnog prostora. Jedna „Nemica“ želi da ga spreči u tome. To je on rekao još pre odluke na britanskom referendumu.

Oko trećine birača u Italiji su dali svoj glas protivnicima evra iz „Pokreta pet zvezda“. Renci želi da napravi kontrapunkt i zato je pozvao goste na bivše zatvorsko ostrvo Ventotene. „Izjava iz Ventotenea“, koju su 1941. potpisali socijalisti i komunisti u fašističkom zatvoru, za Italijane predstavlja „veliki prasak“ evropskog ujedinjenja. Na toj osnovi, Mateo Renci želi da stvori novu Evropu zajedničkih vrednosti, jednu obnovljenu EU. Videćemo koliko daleko će njegovi gosti hteti i moći da ga slede.

Pakt o izbeglicama – slepa ulica

Još teže će biti da se 27 država i vlada EU ubede u novi koncept EU. Trojni sastanak služi kao priprema za vanredni samit u Bratislavi koji se održava sredinom septembra. Istočne države-članice hoće manje nadležnosti za EU i renacionalizaciju. Na pomolu su žestoki sporovi. To posebno važi za izbegličku krizu koja još nije rešena. Krhak ugovor sa Turskom o zastrašivanju, ponovnom preuzimanju i raseljavanju izbeglica, uskoro bi mogao da pukne. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, posle neuspelog pokušaja puča, važi kao neuračunljiv. Ukoliko EU ne uvede bezvizni režim za njegove građane, biće joj potrebna alternativna izbeglička politika.

A na to trenutno nije najbolje pripremljena. Zatvaranje izbegličkih ruta i ostavljanje Grčke i Italije na cedilu nisu rešenje. Legalno doseljavanje i pravedna raspodela izbeglica i potražilaca azila u EU izgleda kao nemoguć zadatak. Nemačka kancelarka mora da smisli nešto, jer su njen kredibilitet, upornost i njeno ime neodvojivo povezani sa pitanjem izbeglica. Ako Merkelova ne reši taj problem, izgubiće ulogu lidera u EU – a možda i svoju funkciju u Nemačkoj.

Pored unutrašnjih problema EU, i spoljnopolitičke krize u evropskom susedstvu iziskuju nove inicijative. Rat u Siriji, jedan od uzroka izbeglištva, besni žešće nego ikad. A napetosti u Ukrajini i Rusiji su sve veće.

Ubeđivanje sa Poljskom

Mini-samit bi mogao da se pobrine i za nove sporove. Jer, ako se stvarno radi o utvrđivanju grubih smernica za vanredni samit, Mateo Renci je morao da u Ventotene pozove i najvažniju novu članicu EU – Poljsku. Nacionalnokonzervativna vlada u Varšavi zbog spora oko Ustavnog suda rizikuje popriličan sukob i sa Briselom. A njega treba sprečiti, jer će se kriza smisla EU dodatno pogoršati.

Ili je Ventotene start jezgra EU sa državama koje su 1957. potpisale Rimske ugovore? Unija kakvu smo do sada poznavali nalazi se na kocki. Do marta 2017, kada će biti 60. godišnjica tih Ugovora, trebalo bi da bude razrađen nov koncept EU. S obzirom na karakter aktuelnih kriza, vremena – nema mnogo.