Neprijatelji Merkelove nisu prijatelji Zehofera
6. jul 2018.
Bio je to dan za reklamiranje nove berlinske izbegličke politike. Vođi evropskih desničarskih populista, Viktoru Orbanu, kancelarka Angela Merkel nastojala je da približi promenjen kurs. Njen ministar unutrašnjih poslova najpre je u Bunestagu, a potom i u Austriji, hvalio rezultat koji je ostvario nakon duge borbe s Merkelovom. Rezultat koji sada kritikuju i opozicija i pravnici i evropski susedi.
Radi se o dve stvari: s jedne strane o novom smeru na evropskom nivou, za šta se Angela Merkel borila na samitu EU u Briselu, a na šta se gleda kao na pooštravanje evropske migrantske politike. S druge strane, radi se o kompromisu u Nemačkoj koji je Angela Merkel postigla sa svojim ministrom unutrašnjih poslova Horstom Zehoferom, a koji se tumači kao pooštravanje nemačke azilantske politike ili, kako to Zehofer naziva, „zaokret“.
Avet je prošla
Horst Zehofer zadovoljan je kompromisom. U Bundestagu je hvalio postignuti dogovor koji bi, smatra, trebalo da obezbedi više reda i bolju kontrolu migracije. U suštini, u zemlju bi trebalo da dolazi manje izbeglica. Plan je da oni budu proveravani u takozvanim „tranzitnim centrima“ i da u slučaju sumnje budu vraćeni s nemačke granice. Horst Zehofer više ne želi da izbeglice neprestano dolaze u Nemačku. „Ta avet je prošla“, rekao je u Bundestagu ministar unutrašnjih poslova.
Otkako je Angela Merkel 2015. godine dozvolila da u Nemačku uđe oko milion izbeglica, Zehofer je postao oštar kritičar kancelarke. Njegove kritike deli desničarsko populistička Alternativa za Nemačku (AfD), a u Evropi, između ostalih, austrijski kancelar Sebastijan Kurc i mađarski premijer Viktor Oban.
Zehoferov pritisak na Angelu Merkel mnogi kritičari vide kao približavanje AfD-u. Međutim, ni ti desničarski populisti nisu oduševljeni dogovorom.
Deportacije iz tranzitnih centara
Kada Horst Zehofer govori o izbegličkom talasu u Evropi, on spominje „azilni turizam“- baš kao i AfD. Ali tu se sličnosti završavaju. Zehoferov plan, da potražioci azila budu pod kontrolom u tri „tranzitna centra“ na bavarskoj granici i da se odatle šalju u druge zemlje, političar AfD-a Martin Hes ocenjuje kao „zaglupljivanje naroda“. Izbeglice će jednostavno pronaći neki drugi put, smatra Hes. Alternativa za Nemačku zahteva „efikasnu nacionalnu zaštitu granica“.
Zehoferovi planovi ni u Austriji nisu dobro primljeni. Nemački ministar unutrašnjih poslova, Sebastijanu Kurcu je trebalo da objasni šta misli pod „vraćanjima s nemačko-austrijske granice“. Ali u Beču je Zehofer popustio. Nakon razgovora, austrijski kancelar rekao je da se složio s nemačkim ministrom „da se neće sprovoditi mere koje bi bile na štetu Austrije“. Zehofer je tako praktično odbijen.
Horst Zehofer i Sebastijan Kurc složni su da ne žele da se odobrava „prolaz ka centralnoj Evropi“. Ali ostaje otvoreno šta će se dešavati s izbeglicama koji dođu u Zehoferove „tranzitne centre“. On kaže da želi da ih odatle „direktno“ pošalje u zemlje u koje su prvi put ušli u EU – što su po pravilu Italija ili Grčka. Ali s tim zemljama još uvek nema sporazuma o vraćanju izbeglica.
Merkelova i Orban – različiti pogledi
Ni kancelarki nije bilo lakše. Ona je u gostima imala Viktora Orbana, mađarskog premijera, kojem je objašnjavala šta je sve dobio na samitu EU i šta se sve sada od njega očekuje.
Stari Orbanovi zahtevi za boljom zaštitom spoljnih granica EU i izbegličkim kampovima u severnoj Africi, bili su deo briselskog dogovora. Ali i pored toga, Orban, kao što sam kaže, „svet vidi drugačije“ od Angele Merkel. I dalje.
Merkelova želi da se dogovori s drugim zemljama EU da nazad prihvate izbeglice, koje su kod njih registrovane. Orban to ne želi da podrži. Skoro sve izbeglice registrovane u Mađarskoj, došle su neregistrovane iz Grčke – pa su tako sada problem Grčke. A Merkelova kao problem vidi to što se Mađarska „ne oseća obaveznom“.
Evropsko rešenje izbegličke politike, Merkelova vidi ovako: poput sporazuma EU i Turske, zemlje severne Afrike ilegalne migrante drže dalje od Evrope. Zauzvrat im EU šalje novac i otvara legalne puteve za radnu snagu ili studente. A izbeglice razmešta po Evropi. Orban i dalje ne podržava raspodelu izbeglica po zemljama EU. Mađarska solidarnost sastoji se u tome da „8.000 naoružanih“ dvadeset i četiri sata na južnoj granici i Nemačku štiti od migranata.
Zaštita spoljnih granica Evropske unije ostaje jedini element evropske izbegličke politike oko kojeg mogu da se slože Merkelova, Zehofer, Kurc, Orban i AfD. Sve drugo ostaje stvar za pregovore između Nemačke, Austrije i Italije, između Mađarske i Grčke, između CDU, CSU i SPD. Zehofer je u međuvremenu barem svestan te kompleksnosti. Umesto brzih deportacija, sada najavljuje „teške pregovore“.