Nemački proizvođači automobila: nada i strepnja pred izbore

Nemačka automobilska industrija nalazi se u velikim problemima i s napetošću iščekuje ishod prevremenih izbora zakazanih za 23. februar. Ekonomija je u recesiji, a dosadašnju vladajuću tzv. „semaforsku koaliciju“ (SPD-Zeleni-Liberali) smatraju direktno odgovornom za neke propuste.

Podsticaji za električne automobile?

Ključna tačka za sve proizvođače automobila je odmak od motora s unutrašnjim sagorevanjem i uvođenje alternativnih pogonskih modela. Nezavisni analitičar Jirgen Piper iz Frankfurta, poput mnogih stručnjaka, uočava stalnu nesigurnost među proizvođačima automobila, ali i kupcima. Glavni razlog je, kaže, to što u Nemačkoj „ne postoji jasna linija u vezi s elektromobilnošću“. Vlada je prvo podsticala kupovinu električnih automobila, a zatim ukinula subvencije.

Dirk Dohze s Instituta za svetsku privredu iz Kila (IfW), za DW ocenjuje da je nesigurnosti posebno doprinelo „kratkoročno ukidanje takozvanog ekološkog bonusa u decembru 2023.“ Uz to, industrija pati zbog „visokih troškova energije i prevelike birokratije“.

Na pitanje šta najviše muči nemačke proizvođače automobila, Savez nemačke automobilske industrije udruženje (VDA) ističe osnovni problem: nezadovoljavajući uslovi proizvodnje u Nemačkoj. To smanjuje konkurentnost preduzeća. Već godinama se beleži zabrinjavajući trend: Nemačka stalno pada na međunarodnim listama konkurentnosti.

Energija je preskupa

Pitanje koliko je Nemačka atraktivna kao industrijska lokacija od ključne je važnosti za taj lobistički savez. VDA zato traži da „Berlin i Brisel vrate Nemačku na vrh svetske liste“. Za to su potrebni „manja cena energije, manje regulacija i birokratije, i konkurentan poreski sistem“, poručuju iz VDA.

Na negativan uticaj Evropske unije ukazuje i ekonomista Dohze: „Zahtevi koji se odnose na zaštitu klime dolaze od EU i nemačka vlada tu ima samo ograničen uticaj.“

Ipak, postoji i određena odgovornost koju sama industrija snosi za trenutnu krizu: „Potrebna strukturna prilagođavanja predugo su odlagana, što je dovelo do snažnog smanjenja profitnih marži. Nemačkim firmama trebalo je veoma dugo da se povežu s jakim softverskim partnerima.“ Rezultat: nemački proizvođači automobila nemaju pravi hit na tržištu električnih automobila.

Više punionica

Za Dirka Dohzea prioritet je „brz razvoj infrastrukture punionica i osiguranje planiranja za kupce električnih automobila“. Može se uvek raspravljati o tome da li su subvencije za kupovinu električnih automobila korisne, ali pravila bi svakako trebalo da budu jasna i transparentna, i da važe za određeni period. Dalje, te subvencije trebalo bi pouzdano da se isplaćuju, a ne da se ukidaju u zavisnosti od stanja u državnoj kasi, kaže.

I Jirgen Piper traži „jasnu liniju za nove tehnologije, koje će se potom svi držati“. Pri tom ne sme biti previše regulacije, već bi trebalo ostati otvoren za različita tehnološka rešenja. Politika bi trebalo da „postavi precizne kvantifikovane ciljeve, ali da industriji prepusti da sama pronađe put do njihovog ostvarenja“.

Automobil i politika

Automobilska industrija i politika blisko su povezane u Nemačkoj, i to ne samo na saveznom, već ponekad i više na pokrajinskom nivou. Tako su proizvođači automobila – sve do lokalnog nivoa – zavisni od povoljnih poreza i doprinosa. Istovremeno, za pokrajinsku politiku radna mesta koja industrija pruža veoma su važna i vredna zaštite.

U Donjoj Saksoniji, gde vladu predvodi SPD, a njeni predstavnici sede u nadzornom odboru Folksvagena, ta povezanost je očigledna. Tako je i u Baden-Virtembergu, pod premijerom Krečmanom iz Zelenih (s Mercedesom i Poršeom, koji pripada Folksvagen-grupi), kao i u Bavarskoj, kojom decenijama vlada CSU – s Audijem u Ingolštatu (takođe Folksvagen-marka) i BMW-om u Minhenu, te su veze duboko ukorenjene.

Zbog federalne strukture Nemačke, kao i međusobne zavisnosti i uticaja saveznog, pokrajinskih i lokalnih nivoa, ishod izbora – na kojem god nivou – uvek ima uticaja na automobilsku industriju. Zato nijedan proizvođač automobila ne može sebi da dozvoli da ignoriše političare. Kompanije moraju da ostanu otvorene za sve političke opcije kako bi mogle da ostvare svoj uticaj, bez obzira na ishod izbora.

I opet: strah od Trampa

Ali o novoj ili drugačijoj industrijskoj politici ne odlučuje se samo u Berlinu i Briselu. Veliki uticaj imaće i politika nove američke vlade, podseća Jirgen Piper: „S obzirom na ekonomsku krizu i očekivani pritisak Trampove vlade (pretnje visokim carinama), nova nemačka vlada verovatno će pokušati da olakša poslovanje nemačkoj automobilskoj industriji.“

Tada bi moglo da dođe do „odlaganja zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem za nova vozila“ ili do ponovnog uvođenja „subvencija za kupovinu električnih i hibridnih automobila“.

Nezavisni analitičar Jirgen Piper kaže da je trenutno, međutim, nejasno da li će od marta u Nemačkoj zaista biti nove industrijske politike. „Vrlo je verovatno da ćemo imati koaliciju Demohrišćana i Socijaldemokrata ili Demohrišćana i Zelenih. U prvom slučaju, kraj motora s unutrašnjim sagorevanjem predviđen za 2035. mogao bi da se odloži na 2040, dok je kod druge varijante to manje izgledno“, kaže Piper za DW.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku