Nemačka: čvrstom rukom protiv organizovanog kriminala

Krajem juna u Rurskoj oblasti u Nemačkoj došlo je do masovnih tuča sukobljenih sirijskih i libanskih klanova, odnosno velikih porodica. Prethodno je, krajem maja, izrečena presuda šestorici pripadnika klana za krađu dragulja u Drezdenu u vrednosti od preko sto miliona evra. U Berlinu već više od sto dana traje sudski postupak zbog optužbi za reketiranje…

O kriminalu klanova veoma često se piše u nemačkim medijima. Povrh svega, tu je i sledeća važna rečenica iz najnovijeg izveštaja o tom problemu u najvećoj nemačkoj pokrajini, Severnoj Rajni-Vestfaliji: „Kriminalno ponašanje pripadnika tursko-arapskih klanova u suprotnosti je s javnom percepcijom i zato, pored policijske, ima i političku relevantnost.“

Ta „politička relevantnost“ dovela je do toga da se kriminal klanova nađe čak i u koalicionom sporazumu savezne vlade koji čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP): borba protiv te pojave označena je kao „prioritet“.

Ona ovih dana postaje politički još relevantnija, jer se u oktobru održavaju pokrajinski izbori u Hesenu i Bavarskoj. Desničarsko-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) u ispitivanju javnog mnjenja ima 21 odsto podrške, a aktuelna savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) u Hesenu vodi izbornu kampanju i želi da bude imenovana za pokrajinsku premijerku.

Kolektivno proterivanje?

Fezer trenutno puni naslovne strane medija, jer očigledno planira proterivanje pripadnika kriminalnih klanova, čak i onima kojima nije sudski dokazano da su počinili neki specifičan zločin. Ta namera proizilazi iz nacrta za diskusiju objavljenog početkom avgusta. Na 18. strani tog dokumenta od 35 stranica, autori navode: „Do sada je interes za proterivanje pripadnika organizovanog kriminala postojao samo ako je postojala pravosnažna krivična presuda (...) To bi sada trebalo da bude drugačije, analogno pripadnicima terorističkih organizacija.“

Portparol Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova Maksimilijan Kal ovog ponedeljka je rekao da bi, ako taj predlog postane stvarnost, proterivanja ubuduće moglo da bude moguće „ako činjenice opravdavaju zaključak da je neko bio ili je deo kriminalne organizacije“. Kal je dodatno objasnio da kod svakog pojedinačnog člana tih velikih porodica koji bi prema novom pravilniku trebalo da bude, mora da postoji povezanost s kriminalnim aktivnostima. A s obzirom na to da se taj plan našao na meti kritika, Kal je naglasio: „Pripadnost nekoj porodici ne predstavlja kriminalnu aktivnost.“

I prvo se mora utvrditi pripadnost nekoj kriminalnoj organizaciji, naglasio je za DW Dirk Peglov. Zato on kao predsednik Udruženja nemačkih kriminalističkih istražilaca poziva da se angažuje više istražilaca, a ne da se pojednostavljuje procedura proterivanja.

Šta se krije iza pojma „kriminal klanova“?

Savezna služba kriminalističke policije (BKA) od 2018. godine, u okviru pripreme izveštaja o stanju organizovanog kriminala, ciljano prikuplja podatke o kriminalu klanova. Za BKA je klan „neformalna društvena organizacija koja je određena zajedničkim poreklom njenih članova“. Karakteriše ga stroga hijerarhijska struktura, izražen osećaj pripadnosti i zajedničko razumevanje normi i vrednosti. Ako pripadnost klanu „predstavlja spojnu komponentu koja podstiče činjenje zločina ili sprečavanje njihove istrage“, BKA onda koristi izraz „kriminal klanova“.

Za Saveznu službu kriminalističke policije postoje razlike vezane za poreklo velikih porodica odnosno klanova. Na vrhu statistike su takozvani Malamije Kurdi iz jugoistočne Turske i Libana. Slede grupe turskog i arapskog porekla, kao i one sa zapadnog Balkana i zemalja Magreba.

Te porodice ne deluju na čitavoj teritoriji Nemačke, već se koncentrišu u određenim regionima. Više od dve trećine svih istraga sprovedeno je u pokrajinama Severna Rajna-Vestfalija, Donja Saksonija, kao i u gradovima-pokrajinama Bremenu i Berlinu.

Nanošenje telesnih povreda, neredi, upotreba oružja

Severna Rajna-Vestfalija od 2018. svake godine objavljuje poseban izveštaj o stanju kriminala klanova. U najnovijem iz 2022. navodi se da 28 odsto (skoro trećinu) čine „grubi zločini“, odnosno telesne povrede. Prema izveštaju o situaciji sa kriminalom klanova, nasilje se „često smatra legitimnim sredstvom za rešavanje sukoba, a nasuprot tome, tolerancija i spremnost na kompromis su, prema mišljenju članova kriminalnog klana, više znak slabosti“.

Reč je, ocenjuje se, o „značajnom potencijalu opasnosti, recimo kroz upotrebu oružja i oruđa za udaranje“. Osim toga, „beznačajni razlozi i radnje koje se doživljavaju kao povreda časti“, ponekad su bile dovoljne da budu povod za „velike fizičke obračune“.

Organizovani kriminal koji je zaista opasan odvija se u tajnosti, objašnjava za DW kriminolog Tomas Miler. On je sedam godina istraživao organizovani kriminal u Bremenu, a kasnije je u policiji u toj pokrajini deset godina bio nadležan za pitanja integracije. Borba protiv kriminala klanova politički može dobro da se iskoristi, primećuje Miler. On istovremeno ukazuje i na „kolateralne štete“ zbog akcija protiv kriminala klanova, jer to, kaže, nanosi veliku štetu ljudima koji dolaze iz slične društvene zajednice ili imaju slična imena.

Velike porodice nisu kriminalne, već „pod-podklanovi“

U studiji urađenoj za migracionu službu iz januara 2023. i politikolog Mahmud Džabala osporio je široko rasprostranjenu sliku o velikim kriminalnim porodicama. Nakon sedam godina istraživanja na terenu, Džabala je siguran: kriminal se ne događa unutar velikih porodica u celini, već unutar „pod-podklanova“. Na tom nivou, kaže, „postoje snažne ideje solidarnosti i zajedništva, a tu je povremeno i neko ko ima ulogu lidera“. Samo se nekoliko pripadnika velikih porodica bavi kriminalom, naglašava Džabala i dodaje da oni ne samo da dobijaju nesrazmerno veliku pažnju medija i politike, već je često i sami aktivno traže.

Takav je, na primer, Mahmud al Zein. Taj vođa poznatog arapskog klana 2020. godine je objavio autobiografiju pod nazivom „Kum Berlina“ (Der Pate von Berlin). U njoj se bavio i pitanjima časti, poštovanja, sopstvenim pravilima i načina za njihovo sprovođenje. Većina članova velikih porodica međutim osuđuje kriminal, tvrdi Džabala. Oni u velikoj meri ispaštaju zbog društvene diskriminacije, jer se smatraju saodgovornim za loše ponašanje ozloglašenih članova njihove porodice.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.