1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka politika prema Ukrajini na meti kritika

2. februar 2022.

Kakva je pozicija Berlina u konfliktu sa Rusijom? Kriza u Ukrajini mogla bi znatno da naruši ugled nemačke vlade u svetu. Nemačka je na meti kritika, s Nemačkom se otvoreno sprdaju.

https://p.dw.com/p/46PNr
Foto: Vadim Ghirda/dpa/AP/picture alliance

Kaj-Ahim Šenbah je do pre nekoliko dana bio prvi čovek Nemačke mornarice. Nedavno je u uniformi nastupio na diskusiji jednog indijskog trusta mozgova i pred kamerama izneo svoje lično mišljenje o konfliktu između Rusije i Ukrajine. Šenbah je govorio o poštovanju i ravnopravnom odnosu koji Putin želi i „koji je verovatno i zaslužio“, govorio je o tome da je Krim, koji je anketirala Rusija, očigledno trajno izgubljen, a mogućnost ulaska ruskih trupa na ukrajinsku državnu teritoriju nazvao je „besmislicom“.

Te izjave izazvale su talas zgražavanja, pogotovo u Ukrajini. Kijev je odmah pozvao nemačku ambasadorku na konsultacije, a viceadmiral Šenbah je u roku od 24 sata ostao bez posla. Ali ono što je važnije jeste da su se kod mnogih nemačkih saveznika pojavile sumnje da Šenbahova uverenja deli i znatan deo političke i vojne elite u Nemačkoj.

Viceadmiral Kaj-Ahim Šenberg je otišao, ali sumnjičavost prema Nemačkoj ostaje
Viceadmiral Kaj-Ahim Šenberg je otišao, ali sumnjičavost prema Nemačkoj ostajeFoto: Bernd Wüstneck/ZB/dpa/picture alliance

Šta Nemačka (ne) želi?

Doduše, dugogodišnji savetnik Angele Merkel za spoljnu politiku i bezbednost Kristof Hojsgen, u intervjuu za DW je rekao da je brzi otkaz šefu Nemačke mornarice dokaz da u nemačkoj vladi postoji jedinstven stav. Pa ipak, slika Nemačke kao pozdanog saveznika je narušena, posebno u SAD, kao i u nekim istočnoevropskim državama.

-pročitajte još: NATO u znaku ukrajinske krize: Koji su dalji koraci?

Usledio je talas kritika usmeren ka Berlinu, a povremeno je bilo i sprdnje na račun Nemačke – pogotovo zbog odluke vlade da Nemačka, nakon insistiranja Kijeva i drugih saveznika, Ukrajini isporuči 5.000 zaštitnih vojnih šlemova. Svetom se tih dana proširila i fotografija na kojoj se vidi ruta kojom su leteli britanski avioni koji su transportovali oružje u Ukrajinu – na joj se jasno vidi da su oni zaobišli (ili morali da zaobiđu) nemački vazdušni prostor.

Ukrajinska vojska vežba s američkim oružjem, iz Nemačke je stiglo 5.000 šlemova
Ukrajinska vojska vežba s američkim oružjem, iz Nemačke je stiglo 5.000 šlemovaFoto: Ukrainian Defense Ministry Press Service/AP Photo/picture alliance

Situacija na istoku Evrope prva je velika spoljnopolitička tema nove nemačke vladajuće koalicije i saveznoj vladi u znatnoj meri preti gubitak reputacije. Pjotr Buras, šef varšavskog odeljenja trusta mozgova Evropski savet za spoljne poslove, kaže da je „zapanjen“ zbog haotične komunikacije u Berlinu: „Nemačka vlada dosta dugo nije govorila jednoglasno. Čula su se mnoga mišljenja, ali se nije videla jasna linija.“

Rezultat toga su članci koji su poslednjih dana objavljeni u mnogi poznatim svetskim listovima, od „Njujork tajmsa“, pa do „Dekan heralda“ iz južnoindijskog Bangalorea. I svi postavljaju jedno te isto pitanje: „Koja je pozicija Nemačke u konfliktu oko Ukrajine?“

-pročitajte još: Ukrajina razočarana držanjem Nemačke

Protiv oružja za Ukrajinu, za gas iz Rusije?

S jedne strane Španija šalje jednu svoju fregatu u Crno more, Danska prebacuje svoje borbene avione u Litvaniju, a jednu fregatu na istok Baltika, SAD u stanje pripravnosti stavlja svoje jedinice. S druge – Nemačka odbija da pošalje oružje Ukrajini. Kao posebno negativan registrovan je jedan konkretan slučaj: Nemačka je odbila da izda dozvolu Estoncima da devet svojih haubica pošalju Ukrajini. Oružje potiče još iz ostavštine DDR-a i ugovorima je precizirano da Berlin ima pravo da odlučuje šta će se s njima dogoditi. Nemačka je tu odluku opravdala svojom tradicionalno uzdržanom politikom naoružavanja zemalja u kriznim područjima.

Aleksander Lambsdorf, kopredsednik poslaničke grupe vladajućih Liberala (FDP) u Bundestagu, za DW otkriva da postoji još jedan razlog za takvu odluku Berlina: „Ukrajinske vojne snage vojno mnogo su slabije od ruskih, to je razlika koja se ni isporukom oružja nikada neće nadoknaditi.“

Mnogi kritički analiziraju i ekonomske interese Nemačke, posebno zavisnost od ruskih isporuka energenata. Od ukupne količine nafte koju Nemačka uvozi, iz Rusije stiže više od 40 odsto. Kod zemnog gasa procenat je još veći – 56 osto. Ta količina mogla bi dodatno da se uveća zahvaljujući gasovodu Severni tok 2, čija je gradnja okončana još prošlog leta, ali koji još uvek nije pušten u pogon.

Taj gasovod je mnogima trn u oku, a naročito SAD. U kontekstu stacioniranja ruskih snaga na ukrajinskoj granici, na američkim TV-programima intenzivno se diskutuje o gasovodu i pouzdanosti Nemačke kao partnera. Čak je i nemačka ambasadorka u Vašingtonu Emili Haber bila prinućena da preko Tvitera zagarantuje da će Severni tok 2, u slučaju vojnog konflikta, ostati – na dispoziciji.

Uprkos tome, bivši češki ministar spoljnih poslova Karl fon Švarcenberg i nekadašnji predsednik Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu, Nemac Elmar Brok, početkom nedelje u otvorenom pismu su se požalili: „Stvara se utisak da Nemačka ne učestvuje aktivno u razvoju jasne zapadne politike, već da više misli na sopstvene ekonomske interese (Severni tok 2, sankcije).“

(Ne)jedinstvena pozicija

Javnost u Nemačkoj, ali i u inostranstvu, uočava da u ovom trenutku u nemačkoj politici postoji nekoliko „rascepa“. Najpre među partnerima koji čine vladajuću koaliciju u Berlinu: Zeleni i Liberali zalažu se za oštriju politiku prema Rusiji, a Socijaldemokrate (SPD) naglašavaju da je neophodno da se radi na „popuštanju“ i insistira na „dijalogu“.

Jaz je uočljiv i unutar samih Socijaldemokrata kancelara Olafa Šolca. Iz stranke dopire „kakofonija“ različitih mišljenja i pozicija, tako da se u ponedeljak, na sastanku lidera SPD, članova poslaničke grupe te stranke u Bundestagu i članova savezne vlade moralo poraditi na kreiranju jedinstvenog stava. Rezultat je sledeći: u slučaju ruske invazije na Ukrajinu na stolu su sve opcije oko uvođenja sankcija s ciljem odlučne reakcije na taj (eventualni) ruski potez. I još: trebalo bi iskoristiti sve diplomatske kanale kako bi tenzije popustile, a posebno u okviru takozvanog „Normandijskog formata“ zajedno sa Francuskom. Ali SPD se i dalje protivi slanju oružja u Ukrajinu, delom i zbog toga da se ne bi ugrozili poziciju posrednika u konfliktu.

Lars Klingbajl, kopredsednik SPD: Agresija očigledno dolazi iz Rusije
Lars Klingbajl, kopredsednik SPD: Agresija očigledno dolazi iz RusijeFoto: Hannibal Hanschke/AFP/Getty Images

Što se tiče isporuke oružja Ukrajini, većina nemačkih građana podržava aktuelnu politiku savezne vlade. Prema istraživanju instituta za javno mnjenje „YouGov“, 59 odsto građana podržava stav vlade da se Ukrajincima ne isporuči oružje, a tek svaki peti ispitanik podržao je isporuku oružja. Nemačka je po pitanju ekonomske i humanitarne pomoći i dalje među zemljama koje najizdašnije pomažu Ukrajini.

Direktna veza Angele Merkel

Postoji još jedan razlog za kritike – nakon odlaska Angele Merkel u politici EU prema Rusiji nastala je velika praznina, koju kancelar Olaf Šolc za sada očigledno ne uspeva da popuni. Britanski „Ekonomist“ se žali da su kanali komunikacije između Berlina i Moskve, koji su ranije bili intenzivno korišćeni, uglavnom zamukli nakon smene vlasti u Berlinu početkom decembra.

Buket za kancelarku: predsednik Rusije Vladimir Putin sa Angelom Merkel u Moskvi u avgustu 2021.
Buket za kancelarku: predsednik Rusije Vladimir Putin sa Angelom Merkel u Moskvi u avgustu 2021.Foto: Sputnik/REUTERS

A koliko je taj kontakt bio intenzivan, za DW je potvrdio i Horst Telčik. Bivši najbliži saradnik kancelara Helmuta Kola bio očevidac brojnih pregovora s Moskvom po pitanju ujedinjenja Nemačke, a nakon toga je više godina bio i na čelu Minhenske konferencije o bezbednosti.

Taj još uvek veoma dobro umreženi politički veteran za DW kaže: „Prednost Angele Merkel je bila u tome što je ona u svakom trenutku mogla da pozove Putina i pokrene razgovor.“ A to je Merkel, kako piše „Ekonomist“, radila i u poslednjim mesecima svog mandata. Šolc je pak, kako piše britanski list, uprkos eksplozivnoj situaciji, do sada samo jednom telefonirao sa Kremljom. Bilo je to krajem decembra.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.