To je jedna od velikih protivrečnosti nemačke spoljne politike i to već godinama: Nemačka se ubraja u najveće izvoznike oružja na svetu. Trenutno je na četvrtom mestu, iza SAD, Rusije i Francuske. Nemački proizvođači izvezli su oružja u vrednosti od skoro devet milijardi evra u Južnu Koreju, Alžir i Egipat.
Istovremeno, vlada – i ova nova, kao i ona prethodna – ostaje pri tome da ne izvozi oružje u krizne regione. Čak i sada, u krizi na granicama Ukrajine koja se sve više zaoštrava, i u kojoj je rusko zveckanje oružjem odavno poprimilo zabrinjavajuće razmere, a SAD govore o tome da bi napad Rusa na Ukrajinu mogao da počne već idućih dana. Pa ipak, kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok nadu polažu samo u diplomatiju. Nakon nekoliko nedelja čudnog oklevanja pokrenuli su pravu ofanzivu razgovora koja svoj privremeni vrhunac doživljava ove sedmice posetama Olafa Šolca Kijevu i Moskvi.
-pročitajte još: Nemačka i Ukrajina: Sve osim oružja
Uzdržanost kada postane opasno
Postoje dobri razlozi za nemački stav da se oružje u načelu ne isporučuje u ratne ili krizne regione, a pre svega u region koji je pre samo jednog ljudskog veka patio pod strašnom nemačkom okupacionom silom. Nije neosnovana ni bojazan da postoji opasnost da bi sve više oružja moglo dodatno da zaoštri sukobe. Takođe je tačno da se neće pucati sve dotle dok sukobljene strane još uvek razgovaraju.
Ali problematično je to što u Nemačkoj, pre svega u vladajućim strankama, nema zaista ozbiljne rasprave o tome kom trenutku takav stav više nije održiv. To ima veze s time da je u nemačkom posleratnom mentalitetu čvrsto usađeno da se zemlja drži uzdržano kada postane opasno. Većina građana u anketama izjašnjava se protiv svakog angažmana Bundesvera u inostranstvu, od Avganistana do Malija. Stranke su iz toga odavno izvukle svoje zaključke. Nemačka rado sklapa poslove s čitavim svetom, pa i one oko izvoza oružja. Ali kod sukoba ostaje pri svom pacifističkom osnovnom stavu, iako su postojali i postoje izuzeci.
Kod Socijaldemokratske stranke Nemačke taj stav potiče iz ranog doba politike popuštanja napetosti u vreme kancelara Vilija Branta. A kod Zelenih u njihovim korenima u mirovnom pokretu 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Ali i u jednoj i u drugoj partiji odavno ima mnogo onih koji smatraju da taj stav ne može da važi uvek i svuda. Na zadnjem stranačkom kongresu Zelenih pojavio se predlog s ciljem pružanja veće vojne podrške Ukrajini. Ali za taj predlog nije bilo potrebne većine. A aktuelni potpredsednik vlade i ministar privrede Robert Habek (Zeleni) prošle godine se tokom izborne kampanje suočio s brojnim kritikama iz sopstvenih redova kada se tokom posete ratnim područjima na istoku Ukrajine založio za isporuku defanzivnog oružja. Kasnije se o tome nije nastavila rasprava. Utihnula je, što je skoro uvek slučaj u Nemačkoj kada dođe do te teme. Jedan od retkih izuzetaka bilo je nemačko učešće u ratu na Kosovu pre više od 20 godina. Bila je to odluka koja je skoro dovela do raskola u stranci Zeleni s njenim tadašnjim ministrom spoljnih poslova Jozefom Fišerom.
-pročitajte još: Nemačka ipak isporučuje oružje u krizna područja?
O svakom sukobu odlučiti pojedinačno
Ono što bi sada bilo neophodno jeste iskrena rasprava o tome koju ulogu Nemačka želi da igra u geopolitičkoj situaciji koja se sve više menja – pa i vojno. Već dugo je jasno da se SAD sve više usredsređuju na područje Pacifika i da traže da Evropa sama rešava sukobe u svom regionu. To će tako i ostati, pa čak i ako američki predsednik Džozef Bajden ponovo posvećuje više pažnje Evropi nego što je to činio njegov prethodnik Donald Tramp. Ali srednjoročno i dugoročno, Nemačka više ne može da se pouzda u to da će Amerikanci, a možda još i Britanci i Francuzi, obavljati prljave poslove.
Ovo nije apel da se, bez obzira na nemačku istoriju, govori u prilog bezgraničnom naoružavanju ili neograničenom izvozu oružja. Ali koliko god bio razumljiv sadašnji stav vlade u slučaju Ukrajine, toliko ima i dobrih kontraargumenata. Ukrajina je upravo zatražila veliki broj nemačkih protivoklopnih raketa.
Aapel, dakle, glasi: budimo iskreni i odlučujmo o svakom sukobu pojedinačno – uvek se pridržavajući osnovne nemačke uzdržanosti. S druge strane, trebalo bi napokon ozbiljno da delujemo kod izvoza oružja i načelno manje da ga dozvoljavamo. Tu je uzdržanost, naime odavno potrebna, pre svega prema državama u kojima se gaze ljudska prava.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.