Nemačka: koncerni, mreže i klanovi
10. oktobar 2018.
Dizel-skandal, haos u rukovođenju koncernima, formiranje ilegalnih kartela... u velikim nemačkim koncernima se u poslednje vreme gomilaju skandali. Da do skandala ne bi dolazilo, postoje nadzorni odbori čiji je zadatak da identifikuju probleme i brzo reaguju. No, šefovi nemačkih nadzornih odbora su često slepi i gluvi za mahinacije svojih funkcionera. Sve to se dešava uz znanje i aktivno ili pasivno učešće nadležnih političara.
Takvo stanje je još sredinom 60-ih godina britanski ekonomista Endrju Šonfild nazvao „Nemačka d.d." Bio je to ironičan naziv za mrežu velikih banaka, osiguravajućih društava i industrijskih koncerna koja počiva na međusobnom učešću u kapitalu i koncentraciji vodećih nemačkih menadžera, sindikalaca i političara u nadzornim odborima firmi. Ta mreža koordinisano radi protiv konkurencije i utiče na ekonomskopolitičke odluke.
Nekad je to bilo diskretnije
Najpoznatiji nemački investigativni novinar Jirgen Rot (1945-2017) je veliki deo svog rada posvetio upravo rasvetljavanju fenomena „Nemačka d.d." – o tome dovoljno svedoče samo neki od naslova njegovih knjiga: „Klan Nemačka: beskrupulozna mreža političara, top-menadžera i pravosuđa" (2006), „Mafijaška država Nemačka" (2009), „Tihi puč: kako tajna privredna i politička elita izrabljuje Evropu i našu zemlju" (2014). Iako su se te knjige nalazile na listama bestselera, to očito nije bilo ni izdaleka dovoljno da poremeti integritet „Nemačke d.d."
Javni servis ARD u svom najnovijem članku o tome piše da je „Nemačka d.d." „tako reći mrtva". A značenje to malog dodatka „tako reći" postaje jasnije zahvaljujući jednoj drugoj rečenici u tekstu iz koje se vidi da je mreža moćnika „ranije" samo „sve radila bolje i diskretnije". ARD za primer uzima šefa nadzornog odbora banke Dojče bank Paula Ahlajtnera.
Reformator koji koči reformu
Dojče bank je odavno osumnjičena da je u svojim redovima omogućila nastajanje potkultura čija kriminalna energija i šteta koju nanosi prevazilazi i velike mafijaške organizacije. Ona je u poslednjoj dekadi zbog različitih mahinacija opterećena sankcijama u visini od oko 10 milijardi evra. Na čelo njenog nadzornog odbora je pre šest godina stupio Austrijanac Paul Ahlajtner, koji je, pored toga, i u nadzornim odborima farmaceutskog koncerna Bajer, automobilskog koncerna Dajmler i energetskog koncerna RWE. Samo posao u Dojče bank mu donosi – prema informacijama portala Špigel onlajn – zvaničnu platu od 800.000 evra godišnje.
Ahlajtner, inače trenutno treći na listi najmoćnijih šefova nadzornih odbora u Nemačkoj, nalazi se i u „Upravljačkom komitetu" Bilderberške grupe, neformalnog skupa mreže najviših funkcionera velikih svetskih koncerna, medija i NATO, koja na svojim godišnjim sastancima utvrđuje smernice ekonomsko-političko-vojnog angažovanja svojih multiplikatora sa transatlantskim predznakom. Reforma Dojče bank o kojoj je govorio kada je došao na funkciju, nije izvršena, a u poslednjih šest godina rad banke su obeležili dalji skandali, pre svega oko nesposobnog Džona Krajana, Britanca kojeg je postavio za šefa Upravnog odbora banke i koji je tu instituciju uveo u nove teške gubitke.
Nesposobni, ali moćni
Sve to ne brine mnogo dobro „umreženog" Ahtlajtnera – on bi i u slučaju da bude smenjen najverovatnije brzo „udomljen" u neki nov nadzorni odbor, a dobio bi i milionsku otpremninu. Inače, na devetom mestu liste najmoćnijih nemačkih „kontrolora" nalazi se njegova supruga An-Kristin Ahlajtner; ona je u nadzornim odborima koncerna Linde, Nemačke berze i reosiguravajućeg koncerna Minhner Rik, a član je i upravnog odbora francuskog energetskog koncerna Anži. Što se tiče njenog supruga, zbog nehajnog odnosa prema problemima Dojče bank, loše personalne politike i povremenog haosa u rukovođenju bankom, on se trenutno uspešno opire zahtevima da podnese ostavku koju traži više investitora i predstavnika akcionara.
Ahtlajtner je samo jedan od mnogih nesposobnih rukovodilaca, kao što je to za magazin Virtšaftsvohe nedavno konstatovao bivši šef nemačke železnice Ridiger Grube: „U samo 40 odsto kontrolnih organa u nemačkim koncernima postoje osobe za zadovoljavajućom digitalnom ekspertizom". Iako su kompetencije funkcionera sve manje, plate su im sve veće. Prosek godišnje zarade (kojem je Ahtlajtner dao značajan doprinos) šefova nadzornih odbora nemačkih koncerna iznosi 375.000 evra – za njih očigledno premala suma zbog koje moraju da sede u većem broju nadzornih odbora istovremeno.
„Overboarding"
To, doduše, odnedavno ima i svoje granice. Jer, berzanski revizori smatraju da je nagomilavanje mandata problem (zvani overboarding) zbog kojeg je nemački Kodeks korporativne uprave nedavno izdao preporuku da jedna osoba ne bude istovremeno u više od pet nadzornih odbora.
Na listi najmoćnijih se ispred Paula Ahtlajtnera nalaze dva imena. Prvi je Mihael Dikman, koji ima mandate u nadzornim odborima koncerna Alijanc, BASF, Frezenijus i Simens, sa poznatom godišnjom zaradom od 1,3 miliona evra, a na mestu broj dva je Karl-Ludvig Klaj, iako je u „samo" tri nadzorna odbora: BMW, Eon i Lufthanza.