Nemačka je odjednom kul
18. april 2018.
Čovečuljku sa semafora iz vremena DDR stalno je upaljeno zeleno svetlo. Sa malom, gotovo nevidljivom nemačkom zastavicom, on ulazi u budućnost. Brandenburška kapija u Berlinu služi mu poput zebre za prelazak ulice. Na drugoj strani je: Cool Germany.
To je naslovnica najnovijeg izdanja lista Ekonomist. Ovaj britanski magazin, posmatrajući Nemačku iz ptičije perspektive, na taj način unosi novi kvalitet u nemačku debatu o domovini i identitetu.
- pročitajte još: Rekordan broj stranaca
Bez „straha od Nemačke“ ekonomista i publicista Džeremi Klif opisuje početak jedne nove ere. On je ubeđen da se Nemačka iznova pronalazi i definiše. Zemlja je otvorenija, neformalnija, više šik i nekako u trendu. Iz ugla jednog Britanca to znači da je Nemačka sada „mnogo normalnija“.
Nekada homogeno nemačko društvo je prema Klifovom mišljenju napredovalo u melting pot. Iz toga je proizišla potraga za novim nacionalnim identitetom, koja se kreće između američkog imigracionog mita i nemačkog straha od prevelikog broja stranaca. Ona neće odrediti samo budućnost Nemačke, već i cele Evrope.
Brojke potvrđuju da se Nemačka razvija u pravcu useljeničke zemlje. Savezni zavod za statistiku je objavio da je tokom 2016. godine skoro svaka četvrta beba rođena u Nemačkoj imala majku stranog porekla. Svaki peti stanovnik ima imigracione korene, što znači da ima barem jednog roditelja koji nije rođen kao nemački državljanin.
Nova strana domovina
Nemački politički magazin Špigel takođe je posvetio priču nedavnoj debati o domovini i identitetu. U članku pod naslovom „Nova domovina“, Špigel opisuje Nemačku kao zemlju koja prolazi kroz društvene promene i u kojoj se „stari“ i „novi“ Nemci i izbeglice ponekad osećaju otuđenim.
U jednom se, međutim, vodeći magazini u Nemačkoj i Velikoj Britaniji slažu: postoji neprijatan osećaj zbog dolaska stotina hiljada izbeglica i problema oko njihove integracije. Ali, dok prema Špigelu, veliki deo društva pati od „stresa sa identitetom“ a domaće Nemce muči strah da bi ih doseljenici mogli lišiti domovine, analiza koju donosi Ekonomist je mnogo optimističnija.
- pročitajte još: Narodna kuhinja – samo za Nemce
„Izbeglička kriza proširila je horizont Nemačke“, piše ovaj list. Pored toga, stvara se „novi oblik identiteta koji nacionalnu pripadnost ne definiše više samo etničkim, već sve više građanskim merilima“.
Pohvalna slika Nemačke, koju su istakli Britanci, nije svugde dočekana sa odobravanjem. „Ekonomist ulepšava sliku Nemačke iz perspektive Bregzita“, komentariše Frankfurter algemajne cajtung i dodaje: „U Nemačkoj se zastave sa jevrejskom Davidovom zvezdom pale ispred Brandenburške kapije. Je li to ta kul Nemačka? Ma kakvi!“
Cool Germany? Međunarodna percepcija Nemačke je podložna stalnim talasanjima poslednjih godina. Devedesetih se ova zemlja smatrala „bolesnikom Evrope“. 2010. godine se uzdigla u „motor Evrope“, a 2013. godine srozala na naciju koja je „zaostala u odnosu na svoje mogućnosti“.
I Velika Britanija se također smatrala kul zemljom, kada je premijer Toni Bler vladao zemljom sa svojim „novim laburistima“ (1997-2007). Ali izgleda da je osećaj super zemlje nestao zahvaljujući Bregzitu.
S obzirom na takvu perspektivu, razumljivo je da se odaje priznanje Nemačkoj, koja je izrazito naklonjena ideji. Pa ipak, ne samo Ekonomist, već i Špigel, piše o novoj Nemačkoj. U privlačna mesta, koja karakteriše uspešna integracija, ubrajaju se gradovi na jugu Nemačke kao što su Augzburg i Štutgart, gde više od polovine stanovništva ima migrantski bekgraund.
„Ne potcenjujte Nemce“
Čini se da se integracija u bavarskom Augzburgu odvija bez problema zbog velikog brpja radnih mesta. „Rad čini jednakim“, citira Špigel stručnjaka za integraciju Jensa Šnajdera, koji se bavi mogućnostima koje imigrantske porodice imaju za napredovanje u karijeri. „Socijalizacija uz pomoć radnog mesta funkcionisala je i sa gastarbajterima. Ona i danas funkcioniše.“
- pročitajte još: Kako doći do posla ako si izbeglica?
I stoga je za čovečuljka sa semafora, kako zaključuje Ekonomist, stalno upaljeno zeleno svetlo: „Bilo bi pogrešno potceniti Nemce“, komentariše britanski magazin. „Od samog ujedinjenja, Nemačka je apsorbovala komunistički istok, prevazišla finansijsku krizu početkom 2000. godine i prihvatila preko milion imigranata.“
Britanskim novinarima je stoga jasno da se Nemačka iznova definiše i pronalazi.