Nema šale sa nemačkim državljanstvom

Rebeka Has-Ketin izgleda kao prava Nemica – visoka je, vitka, plave kose i očiju. Dok govori, primećuje se laki naglasak iz južne Nemačke. Ona je, naime, rođena u Rotvajlu, na jugu Nemačke. Ta 48-godišnjakinja živi sa suprugom, filmskim radnikom Sinanom Ketinom u istanbulskoj četvrti Taksim. Trebalo bi da je srećna i zadovoljna. Ali nešto je muči: više nije Nemica. Pre dve godine morala je da u nemačkom konzulatu u Istanbulu vrati svoj pasoš. Za nju je to traumatično iskustvo: „Želim da ponovo dobijem svoj nemački pasoš. Nije u redu da više nisam Nemica“.

Pravilo kojim se rukovodi nemački Zakon o državljanstvu glasi da posedovanje više državljanstava treba izbegavati. S tim u Nemačkoj nemaju problema samo ljudi stranih korena, muku muče i Nemci koji žive u inostranstvu. Hiljade njih izgubilo je nemačko državljanstvo protiv svoje volje, procenjuje stručnjak za upravno pravo Majnhard Ade. On je nekad vodio Odeljenje za unutrašnju politiku u kancelariji bivšeg predsednika države Riharda von Vajczekera. Sada taj 69-godišnji pravnik pokušava da pomogne bivšim nemačkim građanima da u inostranstvu ponovno postanu Nemci. To je jednostavno ako su preuzeli državljanstvo neke zemlje-članice Evropske unije, ali za one koji žive van EU, ponovno dobivanje nemačkog državljanstva gotovo je nemoguće. Za to nisu krivi zakoni. Za ta pitanja zadužen je Savezni ured za upravu u Kelnu, tvrdi Ade. On je uveren da Ured redovno krši zakon i sprečava Nemce da ponovo postanu Nemci.

Zvaničnici ćute

Savezni ured za upravu ne želi da se izjasni o tome da li bivši Nemci ponovo dobijaju nemačko državljanstvo i koliko njih ga je tako dobilo. Ne žele da se izjasne ni o Adeovim optužbama. Pri tom su radnici tog ureda bez dlake na jeziku kada šalju pismene odgovore podnosiocima molbi za ponovno dobivanje državljanstva. Nemačka Republika mora da imati nekakvu korist od dodele svog državljanstva, navodi se u jednom pismu koje je dobila jedna bivša Nemica koja živi na Bliskom istoku i koja želi da ostane anonimna. A to bi bilo u slučaju da izbor mesta boravka podnositeljke molbe ili njenog supruga bude u interesu Nemačke. „S obzirom da je to retko moguće dokazati, većina molbi za ponovnu dodelu državljanstva se odbija“, piše radnik Saveznog ureda za upravu.

A toga je Rebeka Has-Ketin nažalost svesna. Od 1990. ta filmska snimateljka živi u Istanbulu. Njeno troje dece imaju nemački i turski pasoš. Kada je želela da kupi jedan maslinjak saznala je da u Turskoj zemlju smeju da kupuju samo turski državljani. Zato je želela da, poput svoje dece, stekne oba državljanstva. Znala je da prvo mora da dobije takozvanu dozvolu za zadržavanje nemačkog državljanstva – tako je predviđeno reformom nemačkog Zakona o državljanstvu iz 2000. „Tek nakon što sam dobila tu potvrdu, zatražila sam tursko državljanstvo“, kaže ona. Na taj način uradila je sve kako treba, ali dobijanje turskog državljanstva je komplikovano. Traje vrlo dugo, tačnije – pune četiri godine. „Morala sam da idem u jednu državnu kancelariju i tamo otpevam tursku himnu. Tek tada sam dobila tursku ličnu kartu“, priča ona.

Potvrda ograničenog trajanja

Ništa ne sumnjajući, jednog dana nazvala je nemački konzulat da bi zatražila novi pasoš. „Možete li da svratite do nas? Mislim da imate problem“, rečeno joj je preko telefona. Otišla je u konzulat i doživela šok. Dozvola o zadržavanju nemačkog državljanstva važila je samo dve godine. Mnogi Nemci koji žive u inostranstvu uopšte ne znaju da im je potrebna dozvola ako žele da zatraže i državljanstvo neke druge države, a ako i znaju, mnogima nije poznato da ta dozvola ima rok trajanja, kaže pravnik Ade.

Rebeku Has-Ketin je to saznanje potpuno potreslo. Hoće li moći i dalje redovno da posećuje svoju majku u Rotvajlu? Šta će biti ako se politički odnosi s Turskom zaoštre? Oseća se krivom jer nije pazila na rok do kojeg joj važi dozvola. Želi to da ispravi, ali ne zna kako. „To je nesporazum, pa ja sam Nemica“, kaže ona.

Nedopustivi uslovi

Ali ponovo dobiti nemačko državljanstvo iz inostranstva gotovo je nemoguće. Ne zbog toga što je tako predviđeno zakonima, već zbog toga što Savezni ured za upravu izokreće namere zakona, ističe pravnik Ade. Prema njegovom mišljenju, taj ured na primer, ne bi smeo da traži da podnosilac molbe mora da dokaže da u Nemačkoj može sam sebe da izdržava, i to čak i ako uopšte nema nameru da se vrati u zemlju. Ali upravo to se događa.

„Kao domaćica ne raspolažete... u ovom trenutku nikakvim sopstvenim primanjima“, navodi se u odbijenici jedne podnositeljke molbe. Ona u Nemačkoj nije završila nikakvu školu, nema nikakav zanat i radila je samo kao „priučena prodavačica“. Zbog toga se ne može poći od toga da ona u Nemačkoj može sama sebe da izdržava, zaključuje nadležni nemački službenik. Njen suprug je ženidbom dobio nemačko državljanstvo, i smeo je da zadrži sopstveno. I deca imaju dva pasoša. Jedina rođena Nemica u porodici više nije Nemica jer joj nadležni u Nemačkoj to ne dozvoljavaju.

Službenici u Kelnu pokazali su se kao neumoljivi i u slučaju jedne 75-godišnjakinje koja želi da i dalje živi u inostranstvu. I ona želi da ostane anonimna jer se još nada da će dobiti državljanstvo natrag – iz jednog jedinog razloga: „Želim da umrem kao Nemica“.

Autorke Anja Kriger / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković