Nema odustajanja od zaštite klime
16. decembar 2018.
Da, pitanje koje je ovih dana postavio nemački stručnjak za klimu Hans Joahim Šelnhuber je opravdano: Da li su mamutske konferencije o klimi sa hiljadama učesnika i sa neizbežnim pregovorima do duboko u noć, uopšte pogodne da se uhvatimo u koštac sa globalnim klimatskim problemom? Pre svega, ako rezultat tog skupa razumeju još samo stručnjaci a količina gasova štetnih za klimu raste - od početka 90-tih, od kada se održavaju konferencije o klimi.
Protivrečnost između dramatičnih upozorenja naučnika i onoga što političari rade za smanjenje klimatskih promena, mogu da nas izbezume. U mnogim zemljama koje kopaju ugalj, među kojima je i Nemačka, obnovljiva energija je u međuvremenu dostigla veliki udeo u proizvodnji struje. Međutim, ugalj će uvek biti jeftiniji, sve dok štetni gasovi ne budu dovoljno oporezovani. Upravo takvom porezu i politici koja bi zaustavila upotrebu uglja i nafte, protive se arapske zemlje, SAD, Rusija, zemlje na istoku Evrope i nažalost Nemačka.
I to, bez obzira što stručnjaci znaju: dani uglja su odbrojani, velike investicije skoro da se više ne isplate. Međutim, računica je hladna, broji se ono što novac donosi sada. Širom sveta se povećava zagađenje od automobila, aviona i brodova. Zbog toga zaštita klime trenutno sporo napreduje.
Dakle, da li mamutski sastanci uopšte imaju smisla? Možda bi bilo najbolje odgovor tražiti kod delegata Maršalskih ostrva, Fidžija i mnogih afričkih država. Samo ovde, na konferenciji UN o klimi, oni imaju forum na kojem će biti saslušani kada govore o svojim egzistencijalnim pretnjama.
Osim toga, mada u Katovicama to nije u prvom planu: do 2020. sve države zajedno žele da za zaštitu klime izdvoje godišnje 100 milijardi dolara. Procenjuje se da 80 milijardi od te sume trenutno već stoji na raspolaganju. Novac, koji bez konferencija o klimi, uopšte ne bi bio namenjen toj svrsi.
Na kraju krajeva, sastanci o klimi spadaju u retke preostale forume za pokušaj multirateralnog rešavanja globanih problema, pod okriljem UN. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je i zbog toga delegate u Katovicama više puta pozvao da postignu sporazum.
Možda će tek za nekoliko decenija biti jasno šta su zaista donele ovakve naporne konferencije. Klimatske promene su globalni problem koji može da se reši samo zajednički. To se često govori, i to je istina.
2020. na snagu stupa Pariski sporazum - jedini instrument koji je ostao za međunarodnu zaštitu klime. Zbog toga se mamutske konferencije moraju i dalje održavati, bez obzira na sve nedostatke.