Nemački plan za nezavisnost od ruske nafte

Za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog stvar je jasna: „Embargo na rusku naftu je neizbežan.“ Svaki novi paket sankcija u kojem nema nafte, u Moskvi se registruje „s osmehom na licu“ – to je ono što se iz Kijeva stalno poručuje Evropskoj uniji.

U video-poruci objavljenoj sredinom aprila, Zelenski je povećao pritisak: „U idućem paketu sankcija protiv Rusije mora biti i odricanje od ruske nafte“. No, za razliku od embarga na ugalj, EU okleva po pitanju zabrane uvoza ruske nafte. Suviše je veliki strah od ekonomske štete. SAD, Australija ili Kanada već su uveli embargo na rusku naftu, ali vlada u Berlinu do sada je odbacivala opciju naftnog embarga. Do sada.

Tokom prošle nedelje je, naime, udeo ruske nafte u nemačkoj potrošnji opao sa 35 na 12 odsto. To je u nedelju (1.5.) u novom izveštaju o napretku projekta energetske bezbednosti naglasio savezni ministar privrede Robert Habek (Zeleni). Time je postalo jasno da se EU bliži trenutku u kojem će zbog ruskog napada na Ukrajinu zaista da uvede embargo na rusku naftu. Najkasnije u sredu (4.5.) Evropska komisija Ursule fon der Lajen želi da predstavi svoj predlog novog paketa sankcija protiv Rusije. A u tom paketu je, sudeći po informacijama nemačke novinske agencije dpa, i uvođenje naftnog embarga.

-pročitajte još: Nemački plan za nezavisnost od ruske nafte

„Crno zlato“ iz Rusije

Evropska unija je u 2019. uvozom iz Rusije „pokrivala“ četvrtinu svojih potreba za naftom. Nemačka uz pomoć nafte proizvodi 36 odsto potrebne energije i time se nalazi u sredini evropske liste. Sasvim drugačija situacija je na Malti, Kipru ili u Grčkoj. U Grčkoj recimo, prema podacima EU, nafta čini više od 50 odsto „energetskog miksa“. Na Malti ili Kipru i više od 80 odsto. Najveći deo tamošnje nafte iz uvoza potiče iz Rusije – zbog geografske blizine. Tokom ranijih pregovora oko sankcija, na nivou EU embargu na rusku naftu najviše su se protivili Mađarska, Austrija i – Nemačka. Ali i Švedska, Danska i Finska nisu bile baš oduševljene mogućom zabranom uvoza ruske nafte.

Naftu je, uprkos tome, i barem teoretski, lakše nadoknaditi nego gas. Nafta može jednostavnije da se transportuje svetom uz pomoć tankera, podseća u izjavi za DW Kaj Ekert iz nemačke „Energetske informativne službe“ (Energie Informationsdienst). Infrastruktura za takav način transporta već postoji, za razliku od LNG za distribuciju ukapljenog gasa. Ali svejedno, stručnjaci očekuju da će cena nafte zbog toga da poraste. „Preko naftovoda ’Družba’ nafta je iz Rusije bila dostavljana po prilično stabilnim transportnim cenama. Kada se kod uvoza prebaci na neke druge zemlje, onda će se uvoz odvijati gotovo isključivo morskim putem, a to znači da su transportni troškovi veći, i to će se onda preslikati i na ceni nafte“, kaže Ekert.

Naftna diplomatija

Da li je uopšte moguće kratkoročno nadomestiti rusku naftu? Prema navodima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Evropska unija je u 2021. dnevno iz Rusije uvozila 2,2 miliona barela sirove nafte, kao i 1,2 miliona barela naftnih proizvoda. Kaj Ekert procenjuje da je moguće nadoknaditi uvoz tih količina – i to iz nekih drugih regija. Nemačka i EU su trenutno u potrazi za alternativama. Ministar privrede Habek je upravo zbog toga nedavno posetio Emirate. Da li će uskoro otputovati i u Venecuelu? Ili u Iran? A ako to uradi, stare sankcije protiv tih zemalja morale bi da budu ukinute. U SAD Evropska unija ima barem jednog demokratskog partnera koji je već povećao eksploataciju nafte.

A tu je i OPEK. Taj naftni kartel bi kratkoročno mogao da poveća količinu nafte na tržištu za dva miliona barela, kaže za DW Barbara Lambreht, ekspertkinja nemačke Komercbanke za sirovine. Ona ipak dodaje da je problem članstvo Rusije u proširenom sastavu OPEK-a (OPEK+): „Za sada se tu još ne rizikuje kompletan raskid s Rusijom. Umesto toga, postupno se povećava proizvodnja nafte.“ Generalni sekretar OPEK-a nedavno je odbacio zahtev EU za povećanjem količine proizvedene nafte i dodao da se ne može tek tako nadomestiti uvoz EU iz Rusije.

Glavni izvor finansija

Prihodi od prodaje nafte u Rusiji su u protekloj godini činili oko 30 odsto državnog budžeta. Poređenja radi: gas, kojeg je mnogo teže nadoknaditi, imao je udeo od samo šest odsto ruskog budžeta. Prema proračunima evropskog trusta mozgova „Brugel“, EU trenutno uvozi rusku naftu u vrednosti od 450 miliona evra dnevno. Moskvu bi znatno pogodio izostanak tih prihoda.

Sporno je u svakom slučaju koliko brzo bi, uz pomoć novih partnera, Moskva mogla da nadoknadi te gubitke? „Rusiji je potrebno vreme da pronađe nova izvozna tržišta“, naglašava Lambreht. Osim toga, ne sme se zaboraviti ni da se ubuduće više ne bi mogli koristiti mnogo jeftiniji ruski naftovodi, poput „Družbe“ koja transportuje naftu prema EU.

Moskva se kratkoročno, pa i srednjoročno nalazi u sličnoj poziciji kao i EU. Glavno pitanje je dakle može li Rusija u slučaju embarga da proda svoje naftne rezerve? I kome? Kaj Eckert smatra da je to moguće, ali dodaje: „Možda uz nešto nižu cenu, ali nafta će sigurno i ubuduće pronaći kupce.“

Nemačke rezerve

Vreme jeftine nafte iz Rusije je prošlo. Nemački ministar privrede Robert Habek želi da Nemačka do kraja ove godine „bude gotovo nezavisna“ od uvoza ruske nafte. Mnogo pitanja je ipak još uvek otvoreno, na primer kako tačno Berlin namerava da realizuje taj cilj? Proširenje kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora traje duže, a još uvek nije razjašnjeno pitanje alternativnih izvora nafte. Slično je i u drugim zemljama EU. Komesar Unije za spoljnu politiku Žozep Borel nedavno je izjavio da se radi na pronalaženju brzog rešenja za naftu. On je ujedno potvrdio da su i dalje u „igri“ sankcije koje se tiču nafte i gasa.

Ako se embargo na uvoz ruske nafte uvede ranije, Nemačka u tom slučaju može da posegne i za nacionalnim rezervama nafte, koje su počele da se čuvaju pre 50 godina, zbog velike naftne krize. Uz pomoć tih rezervi bez Rusije može da se „preživi“ 200 dana, navodi se u jednom dokumentu koji je sastavilo Ministarstvo privrede, iz kojeg citira dnevni list Handelsblat. U tom dokumentu se ipak naglašava da se u izradi te kalkulacije nije uvažio kvalitet sirove nafte, odnosno pitanje transporta. A to konkretno znači da bi neke nemačke rafinerije, nakon uvođenja embarga, mogle da se nađu u ozbiljnim problemima.

Uprkos svemu, ekonomska šteta bi, barem što se tiče Nemačke, bila relativno mala. Dosadašnji otpor Berlina mogućem embargu imao je očigledno sasvim druge razloge: naime strah da bi Putin, u slučaju bojkota ruske nafte, mogao da „zavrne“ slavinu za dotok ruskog gasa. A to bi onda za mnoge zemlje, uključujući i Nemačku, moglo da ima ogromne posledice.

Ovaj članak je na dw.com prvi put objavljen 16.4.2022, a aktuelizovan je 2.5.2022.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.