Nemačka ubedljivo najviše puni briselski ćup

Nemačka je daleko najveći neto-platiša u budžet Evropske unije, potvrdila je ovih dana računica novinske agencije dpa. Tu se tvrdi da je Nemačka 2021. godine uplatila 25,1 milijardu više u budžet EU nego što je iz njega dobila.

Na dalekom drugom mestu je Francuska sa neto-uplatom od 12,4 milijarde evra.

Nešto slično – mada sa par milijardi razlike – pokazala je računica Instituta nemačke privrede (IW) u novembru. Prema njoj, 2021. je Nemačka u briselsku kasu uplatila 21,4 milijarde evra više nego što je iz nje dobila. I ovde je Francuska na drugom mestu sa skoro dvostruko manjom uplatom od 10,9 milijardi evra.

Brisel ne saopštava zvanične podatke

Objavljene brojke odstupaju jer nisu zvanične – i upravo to je pikantno. Naime, Evropska komisija od 2019. godine više ne objavljuje tu statistiku. Kako je pisao portal Biznis insajder, Komisija od tada ne objavljuje brojke „jer joj je bilo dosta stalnih debata o primaocima i platišama“.

pročitajte još:Skoro dva biliona evra i mnogo upitnika

„Ali takođe jer je držala da ova računica malo govori u Uniji koja je sve tešnje povezana“, naveo je Biznis insajder, podsećajući da je bivši komesar za budžet EU Ginter Etinger, inače nemački demohrišćanin, brojku držao za „glupost“.

Jer, kako kažu kritičari ove statistike, teško je iz nje iščitati koliko koja zemlja zapravo ima koristi od EU. Brojka uvek pada na plodno tle kod desničara i evroskeptika iz bogatijih zemalja, jer je koriste kao „dokaz“ da EU tobože samo služi da „naše“ pare odlaze nekim neradnicima u drugim zemljama.

Brojka ne uzima u obzir koliko recimo jaka izvoznička zemlja poput Nemačke profitira od plasiranja proizvoda na evropsko tržište bez carina, ili od korišćenja jeftinije radne snage širom EU.

A koliki su poreski prihodi Nemačke?

Zvanični podaci nemačkog Zavoda za statisku Destatis pokazuju sledeće: U 2021. godini u Nemačkoj je prikupljeno ukupno 833,2 milijarde evra poreza. U poređenju sa prethodnom 2020. godinom, to je povećanje od 93,5 milijardi evra (+12,6%).

pročitajte još: Usred krize Nemačka država pliva u novcu

Nakon raspodele poreza, saveznoj vladi je pripalo 313,7 milijardi evra (+10,8%), pokrajinama 355,1 milijardi evra (+12,3%) i komunama 124,9 milijardi evra (+15,9%). Od poreskih prihoda, Evropskoj uniji je uplaćeno 38,2 milijarde evra (+16,6%).

Najveći dobitnici: Poljska ili Hrvatska

No može biti da će nemačke poreske platiše cifra ipak zanimati. Tako je 2021. godine prilog Nemačke briselskom ćupu bio za priličnih 5,9 milijardi evra veći nego 2020. godine, što ekonomisti IW objašnjavaju Bregzitom. Izlaskom jake britanske ekonomije iz EU, Nemačka je morala više da povuče.

Prema računu IW, ukupno deset članica EU više uplaćuje u budžet nego što ih njega zagrabi, dok 17 država više dobija nego što plaća. Pored Nemačke i Francuske, najveće platiše su Holandija (4,1 milijarda), Švedska (2,5) i Danska (1,5).

pročitajte još:Agrarne subvencije EU: Ko dobija najveći deo ogromnog kolača

Najveći korisnik budžeta je ubedljivo Poljska (12,9 milijardi plusa), slede Grčka (4,7 milijardi), Mađarska (4,3), Rumunija (4,2) pa Španija (3,5).

Koliko neka zemlja ima da priloži u zajedničku kasicu-prasicu, računa se na osnovu broja stanovnika i snage ekonomije.

Ako se pogleda koliki deo svog ukupnog bruto nacionalnog dohotka zemlje uplaćuju, opet je Nemačka prva sa 0,58 odsto. Po tom kriterijumu je najveći neto-dobitnik pak Hrvatska, koja čak 3,08 odsto svog bruto dohotka prima iz Brisela.

Poziv na transparentnost

Institut IW je ujedno pozvao Evropsku komisiju da sama ponovo objavljuje brojke. „Objavljivanje neto-pozicija od strane Evropske komisije bi dalo ovim brojkama zvaničan pečat i time se suprotstavilo paušalnim računicama i iskrivljenim ili evrokritičnim tumačenjima“, napisao je ranije IW.

No iz Evropske komisije ni na upit agencije dpa nisu hteli da komentarišu brojke.

nr (dpa, iw, bi)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.