1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka spoljna politika nakon Angele Merkel

18. mart 2020.

Fridrih Merc, Armin Lašet i Norbert Retgen su glavni kandidati za predsednika CDU i najverovatnije za funkciju kancelara. Šta će se promeniti na spoljnopolitičkom planu nakon ere Merkel?

https://p.dw.com/p/3Zcom
Foto: picture-alliance/dpa/F. von Erichsen

Na prvi pogled sva tri kandidata su vrlo slična: sva trojica dolaze iz najmnogoljudnije nemačke savezne pokrajine Severna Rajna Vestfalija, potiču iz katoličke srednje klase, studirali su pravo i odrasli u zapadnonemačkom okružju blagostanja i političkog konsenzusa. Odlučujuće godine njihovog političkog formiranja bile su godine vladavine Helmuta Kola. Radikalni potezi, pogotovo kad je u pitanju spoljna politika, u to vreme u u nemačkoj politici bili potpuno strani. Smernice su bile jasne: evropske integracije, uključenje u rad NATO i prisni transatlantski odnosi.

Biografije trojice kandidata pokazuju da su onu dobru uklopljeni u taj sistem: Merc i Lašet su neko vreme proveli u Evropskom parlamentu. Merc se istakao i u jačanju transatlantskih odnosa, a Retgen je dugi niz godina na čelu Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.

Odlazak Angele Merkel izaziva nemir

Šta bi se dakle na spoljnopolitičkom planu moglo očekivati od kancelara Merca, Lašeta ili Retgena? Da li će se njihova politika razlikovati od politike Angele Merkel? Kako bismo to utvrdili moramo prvo da definišemo šta je to spoljna politika Angele Merkel. „Ono što je posebno u njenoj politici jeste pragmatičan, smiren stil, koji nikada nije napustio decenijske smernice nemačke spoljne politike, a to je ista blizina i sa SAD i sa Evropom, dakle dvostruka zapadna povezanost“, smatra Štefan Frelih sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg. On ni od jednog mogućeg budućeg kancelara ne očekuje neke promene.

Politika Angele Merkel, to je isto tako harmonija, multilateralizam, očuvanje postojećih struktura u nesigurnim vremenima Trampa, Bregzita, Putina, Erdogana i ambiciozne Kine. Nemačka kancelarka uvek je pokušavala da očuva dijalog i veze, da smiri sukobe, ostavljajući pritom emocije po strani. I zato je u inostranstvu stekla veliki ugled.

Rivali: Lašet (levo) i Merc (u međuvremenu je Merc potvrdio da je pozitivan na testu na korona-virus, da je u samoizolaciji i da su simptomi blagi)
Rivali: Lašet (levo) i Merc (u međuvremenu je Merc potvrdio da je pozitivan na testu na korona-virus, da je u samoizolaciji i da su simptomi blagi)Foto: Getty Images/Bongarts/L. Schulze

Ali najava njenog odlaska sada izaziva nemir. Francuska politikološkinja Ester Luđi je poslednjih meseci bila u Bundestagu, i u jednom članku, u kojem ona sabira iskustva iz tog perioda, zaključuje se da najava odlaska Angele Merkel već sada Nemačku baca u neku vrstu krize identiteta. Kako Luđi kaže za DW, nesigurnosti doprinose i mnoga otvorena pitanja oko Bregzita ili francuska NATO kontroverza (Makron: „NATO je klinički mrtav“). Nemačka prvo mora da se u toj situaciji pronađe.

Trenutak raspoznavanja: izbeglička politika

Od mogućih kandidata, Armin Lašet važi kao najprisniji i najverniji saradnik Angele Merkel. Prema njegovom mišljenju, nemačka kancelarka i donedavna predsednica CDU „uspešno je savladala“ sve velike prepreke svojih mandata: svetsku finansijsku krizu, dužničku krizu u EU i na kraju izbegličku krizu.

To s izbegličkom krizom je možda malo preuranjeno, sada kada Erdogan negira postojanje sporazuma Turska-EU o izbeglicama. Tu je kandidat Merc drugačijeg mišljenja. On je izbeglicama na tursko-grčkoj granici jasno poručio da nema smisla dolaziti u Nemačku. Stav Fridriha Merca je sličan i stavu dobrog ostatka Evrope koji još uvek nije „svario“ kancelarkinu odluku iz 2015. da stotinama hiljada nekontrolisanih izbeglica otvori vrata EU.

Svi žele više nemačke odgovornosti

I na jednom drugom planu Merc najavljuje drugačije tonove. On smatra da Nemačka globalno gledano mora da igra jaču ulogu. „Nemačka mora da bude spremna da preuzme vodeću ulogu. To se od nas očekuje“, poručuje Merc. Politikolog Frelih veruje da bi i Merc i Retgen imali „više hrabrosti“ da prihvate francuski poziv za bezbednosnim i spoljnopolitičkim jačanjem Evropske unije. To, u manjem obimu važi i za Lašeta, pa politikolog smatra da sva tri kandidata stoje iza želje za jačanjem evropske uloge. Sve to zajedno je, kako kaže, povezano s nesigurnošću koju uzrokuje Vašington.

Angelu Merkel je „Tajm“ 2015. proglasio za „kancelarku slobodnog sveta“
Angelu Merkel je „Tajm“ 2015. proglasio za „kancelarku slobodnog sveta“Foto: picture-alliance/AP Photo/Time Magazine

I te nesigurnosti bi, kako u razgovoru za DW kaže koordinator Savezne vlade za transatlantske odnose Peter Bejer, mogla da potraje. Prvo bi Donald Tramp mogao da bude ponovo izabran. A čak i u slučaju izbora nekog predsednika iz redova Demokratske stranke, EU će morati da se pripremi na nova vremena. Jer želja građana SAD da se Vašington povuče iz mnogih kriznih delova sveta će potrajati, a time i pritisak na EU da preuzme taj deo odgovornosti.

Politikolog Štefan Frelih već sada vidi Nemačku na putu ka tome. „Kroz tri krize: finansijsku, ukrajinsku i izbegličku, Nemačka se već – ne svojom voljom – profilisala kao centralna silu u Evropi“, kaže Frelih.

Kandidat s najviše spoljnopolitičkog profila – i najmanje šansi

Armin Lašet je kandidat koji garantuje kontinuitet. Merc je kandidat od kojeg može da se očekuje najviše novih impulsa. Ali treći kandidat Retgen je taj koji se profiliše kao najrafiniraniji spoljnopolitički političar od sve trojice. U svojim javnim nastupima, kao nedavno u Velikoj Britaniji, Retgen se zalagao za saradnju na nivou nacionalnih država, jer on evropski integracioni proces vidi kao proces koji je već prešao svoj zenit. Retgen se zalaže da ulogu vođe zajednički preuzmu Nemačka, Francuska i – uprkos Bregzitu – Velike Britanije. No problem za tog međunarodno priznatog demohrišćanskog političara je sledeći: minimalni su izgledi da on pobedi u trci za lidera CDU-a su minimalni.

No, još uvek je Angela Merkel kancelarka. I po svemu sudeći to će i ostati – kako je najavila, do kraja izbornog perioda 2021. Dovoljno vremena za onog kandidata koji preuzme CDU-kormilo da svetu pokaže koji su njegovi spoljnopolitički planovi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW Mitarbeiterporträt Christoph Hasselbach
Kristof Haselbah Autor, dopisnik iz inostranstva i komentator međunarodne politike