Nemačka privreda je u krizi, šta očekuje od nove vlade?

Niži troškovi energije. Manje poreza. Više finansijskih podsticaja za investicije. Fleksibilnije radno pravo. Zamrzavanje socijalnih izdataka. I pre svega, manje birokratije. To su stvari koje nemačka privreda zahteva od buduće savezne vlade. „Privreda je u padu. Stopa nezaposlenosti raste. Nemačka je sve manje atraktivna za investitore“, tako je krajem oktobra aktuelnu situaciju opisao Rajner Dulger, predsednik Udruženja poslodavaca na kongresu te organizacije.

Sve je manje dobro obrazovane stručne radne snage, požalio se. Nivo regulacije i birokratije je, pak, proteklih godina porastao, baš kao što su porasli i troškovi rada, odnosno druga davanja za firme, kritikovao je Dulger. „Neka zemlja koja je sve skuplja za ulaganja, mora ujedno biti sve bolja i bolja ako uopšte želi da bude mesto na kojem se investira. Ali to u Nemačkoj više nije slučaj.“ Savezna Republika više nije konkurentna u globalnom poređenju – to je Dulgerova dijagnoza.

Uloga industrije u Nemačkoj

Ekonomska snaga Nemačke počiva dobrim delom (više od 25 odsto) na industriji. Nakon dve godine u recesiji, Savezno udruženje nemačke industrije (BDI) tvrdi da je proizvodnja u kompanijama danas manja nego što je bila pre pet godina. Slične negativne vesti stižu i iz drugih sektora. Svuda u Nemačkoj sve manje se proizvodi, sve manje gradi, manje kupuje, manje kupuje.

Ekonomski stručnjaci koji savetuju saveznu vladu u aktuelnoj godišnjoj analizi navode da su uočili kontinuirani pad koji se proteže uzduž i popreko – kroz sve branše i sektore. Posebno zabrinjavajuće je to što Nemačka sve manje izvozi.

Decenijama je nemački model počivao na jednostavnoj formuli: sirovine i poluproizvodi nabavljani su relativno jeftino u inostranstvu, a onda se to, uz pomoć nemačkog inženjerskog umeća i jeftine energije „oplemenjivalo“ u tehniku koja je nosila prestižnu oznaku „Made in Germany“.

Ruska agresija na Ukrajinu, energetska kriza, inflacija i forsiranje tranzicije u smeru klimatski neutralne privrede, rezultirali su porastom cena energenata. To je bio problem naročito za one firme koje troše mnogo energije. „Najvažnije privredne gane poput mašinske industrije i proizvodnje električne opreme posebno su pogođene, a što se tiče hemijske industrije, ona se nakon osetnog pada 2023. ipak stabilizovala, ali na niskom nivou“, piše savetodavno telo Vlade koje okuplja vodeće ekonomske ekspertkinje i eksperte.

Firme se sele u inostranstvo

Privreda zahteva znatno smanjenje cena električne energije kako bi opet bila konkurentna. Na samom vrhu liste želja je i zahtev za snižavanjem troškova birokratije. Minhenski ifo-institut u tom kontekstu govori o sumi od 65 milijardi evra godišnje – to je novac koji nemačke firme moraju da potroše za ispunjavanje raznih zakonskih obaveza, na primer oko dokumentacije poslovanja, odnosno ispunjavanja preduslova za odobravanje novih projekata.

Raspoloženje u kompanijama je loše, a nesigurnost po pitanju ekonomskog razvoja velika. Umesto da investiraju u svojoj zemlji, preduzeća traže atraktivne alternative u inostranstvu. Kako je pokazala jedna anketa BDI, oko trećine ispitanih firmi potvrdilo je da je u inostranstvo već preselilo svoja odeljenja koja se bave istraživanjem i razvojem. Šef BDI Peter Lajbinger upozorava da ta migracija ugrožava Nemačku kao destinaciju za ekonomske aktivnosti – „do srži“, kako je rekao.

Inicijativa koja okuplja oko sto privrednih i lobističkih udruženja od iduće savezne vlade zahteva ni manje ni više nego kompletan zaokret u ekonomskoj politici. Za ovu sredu 29. januara, najavili su veliku akciju: širom Nemačke su planirane razne akcije kojima firme žele da senzibilizuju javnost za probleme s kojima se suočavaju i da političarima pošalju zahteve. Centralni skup trebalo bi da se održi ispred Brandenburške kapije u Berlinu. Tom akcijom privreda šalje „S.O.S.“ poruku politici, kažu organizatori. „Buđenje za politiku“, tako piše na veb-stranici kojom se najavljuje akcije. Izbori 23. februara su „sudbonosni“, tvrde organizatori akcije.

Lider Udruženja poslodavaca Dulger uputio je, zajedno sa šefovima četiri najveća privredna udruženja u zemlji, žestoko pismo liderima stranaka koje su zastupljene u Bundestagu. Oni zahtevaju da se, nakon izbora, pojačaju podsticaji za preduzeća u ruralnim krajevima. A to po njima znači ulaganja u opremu, digitalizaciju, saobraćaj i infrastrukturu – ali i stambenu politiku, zdravstvo, obrazovanje, kulturu ili socijalne ustanove.

U aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, ekonomija i migracije su dve najvažnije teme, odnosno područja koja zadaju najviše briga nemačkim građanima. Najviše poverenja građana da te probleme mogu da reše imaju demohrišćanske stranke CDU/CSU. U anketama upravo oni, sa svojim kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom uživaju poverenje najviše birača, njih oko 30 odsto. Za formiranje vlade Demohrišćanima će, ako pobede na izborima, biti potreban koalicioni partner ili partneri. To bi mogli da budu SPD ili Zeleni, dve stranke koje čine aktuelnu manjinsku vladu u Berlinu.

Kako dalje sa SAD?

Prilikom koalicionih pregovora o formiranju nove savezne vlade neće biti važna samo stranačko-politička uverenja mogućih partnera. Veliku ulogu će, kako se očekuje, igrati spoljni uticaji, posebno globalne promene nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

U nemačkim kompanijama sa zabrinutošću se gleda preko Atlantika. SAD su u 2024. po prvi put u poslednjih deset godina bile najvažniji trgovinski partner Nemačke. Oko deset odsto nemačkog izvoza otišlo je u Sjedinjene Države. 

Većina nemačkih poduzeća očekuje negativne efekte u međunarodnoj tržišnoj utakmici zato što Tramp, kako je najavio, želi da kontroliše trgovinu i uvede carine na robu iz drugih zemalja. Američko tržište od ključnog je značaja za nemačku farmaceutsku industriju, ali i za proizvođače mašina, odnosno automobila.

Nemačka prodaje više u SAD nego što odatle kupuje. Ta činjenica je trn u oku Donalda Trampa, on namerava da smanji trgovinski suficit sa Nemačkom, a istovremeno da privuče nemačke kompanije da više investiraju i proizvode u SAD.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku