Nemačka kontroliše sve granice

Od danas (16. septembar) nemačka Savezna policija kontrolisaće i granice ka Danskoj, zemljama Beneluksa i Francuskoj. Odranije se već kontrolišu granice ka Poljskoj, Češkoj, Austrijii Švajcarskoj.

Nove granične kontrole trajaće najmanje šest meseci.

S obzirom na to da se Nemačkanalazi u središtu Šengenske zone, dodatne kontrole bi mogle dovesti do poteškoća u kretanju ljudi i robe.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da će Nemačka opsežnim kontrolama ugroziti ceo Šengenski sistem.

Šengen: Kontrole samo kao poslednja opcija

Kontrole na unutrašnjim granicama predviđene su samo pod određenim uslovima. Međutim, države članice same odlučuju da li su ti uslovi ispunjeni, te su obavezne samo da obaveste Evropsku komisiju o uvođenju kontrola.

Iako Evropska komisija može da izrazi kritiku u vezi sa kontrolama, do sada to nije učinila.

Komisija naglašava da bi kontrole na granicama trebalo da budu izuzetak i korišćene samo kao „poslednje sredstvo“. Takođe, kontrole treba da budu „privremene“, sa maksimalnim trajanjem od tri godine, prema nedavno izmenjenom Šengenskom graničnom kodeksu.

Nemačka je ovaj korak opravdala visokim brojem migranata koji ilegalno ulaze u zemlju i preopterećenjem sistema za prihvat izbeglica, izjavila je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD).

Ta tema je vruća u Nemačkoj posebno otkako je desničarska Alternativa za Nemačku osvojila preko trideset odsto glasova na izborima u Tiringiji i Saksoniji.

Stotine izuzetaka u Šengenskoj zoni

Još osam država bezviznog prostora Evrope trenutno ima kontrole na unutrašnjim granicama. Od 2006. godine, ukupno je bilo 441 prijavljena kontrolna mera u zemljama Šengena. Francuska je na vrhu ove liste.

Nakon islamističkih terorističkih napada 2015. i 2016. godine, Pariz zadržava pravo da konstantno kontroliše sve kopnene granice. Kontrole se produžavaju s različitim obrazloženjima, poput pretnji terorizmom, migracionim pritiskom, ruskom špijunažom ili sportskim događajima.

Nemačka od 2015. godine sprovodi kontrole na granici sa južnim susedom Austrijom, s ciljem smanjenja broja azilanata i pretnji terorizmom.

S druge strane, Austrija kontroliše svoje granice sa Slovačkom, Češkom, Mađarskom i Slovenijom iz istih razloga.

Vrhunac graničnih kontrola desio se tokom pandemije pre četiri godine, kada su gotovo sve srednjoevropske države uvele pasoške kontrole i delimično zatvorile granice kako bi sprečile širenje virusa. Tada su se stvarale velike gužve i nezadovoljstvo među putnicima i prevoznicima.

Nasumične provere na autoputevima

Kontrole između nemačke savezne pokrajine Bavarske i Austrije, prema rečima bavarskog ministra unutrašnjih poslova Joahima Hermana, ograničene su na vizuelne provere i nasumične preglede na autoputevima.

To znači da ne mora svaka osoba pokazati svoje dokumente, već policija zaustavlja samo „sumnjive“. Kontrole su moguće i unutar Bavarske, na regionalnim putevima, ali se one sprovode tek povremeno.

Policija nema dovoljno osoblja za stalne kontrole na manjim putevima, upozorava Sindikat policije. Trenutne policijske snage su već preopterećene, a potrebno je dodatnih 5.000 službenika kako bi se izvršavali zadaci kontrola.

Rukovodstvo Savezne policije ne deli isto mišljenje. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova navode da je na raspolaganju dovoljno policijskih snaga.

Luksemburški ministar unutrašnjih poslova Leon Gloden izjavio je za DW da mu je nemačka ministarka Nensi Fezer obećala da kontrole neće značajno ometati saobraćaj i svakodnevni život, te da neće biti sprovođene na mostovima prema Luksemburgu.

Fezer želi da spreči nelegalne ulaske

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer želi da novim kontrolama otkrije osobe koje pokušavaju da „nezakonito“ uđu u zemlju. Međutim, ulazak može biti odbijen samo ako te osobe ne podnesu zahtev za azil.

U takvim slučajevima, tehnički gledano, te osobe zapravo ne bi ušle u Nemačku, već bi i dalje bile u Austriji. Stoga, prema pravilima EU, formalno odbijanje ulaska u tim slučajevima nije neophodno, kako tvrdi bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman.

Ako osoba na granici podnese zahtev za azil, nemačke vlasti moraju da provere da li su nadležne za taj slučaj ili je osoba već podnela zahtev u nekoj drugoj zemlji EU ili bi to mogla učiniti.

U tom slučaju, osoba bi mogla biti vraćena u zemlju gde je prvi put podnet zahtev za azil ili prvu zemlju ulaska u Evropsku uniju – ali samo ako ta zemlja pristane na to. Taj proces može se razvlačiti mesecima.

Ministarka Fezer sada traži ubrzanje provera u EU bazama podataka o azilu i ubrzavanje pregovora sa drugim članicama EU.

Osim toga, planira da se tražioci azila smeste blizu nemačkih granica te da, u slučaju opasnosti od bekstva, mogu biti pritvoreni. Savezne pokrajine tek treba da izgrade te kampove u blizini granica.

Polovina nije mogla u Nemačku

Savezna policija Nemačke saopštila je da je od januara do jula ove godine 34.000 osoba pokušalo da nelegalno uđe u Nemačku. Polovini je ulazak odmah zabranjen na granici.

Druga polovina uspela je da uđe u zemlju i njihovi slučajevi azila se sada rešavaju.

Prošle godine je Savezna policija zaustavila 127.000 ljudi koji su pokušali da ilegalno uđu u Nemačku, a četvrtini je ulazak odmah odbijen na granici.

Nejasno je koliki je stvarni broj ljudi koji ilegalno ulaze u zemlju i koliko će dodatne kontrole pomoći.

Kako bilo, Mađarska, trenutna predsedavajuća EU, komentarisala je nemačke granične kontrole s dozom sarkazma. Mađarska je godinama bila kritikovana zbog stroge politike prema ilegalnoj migraciji.

„Izgleda da naš pristup sada primenjuju oni koji su ga uvek kritikovali. Zanimljivo je kako nekoliko godina i migraciona kriza mogu promeniti mišljenje“, stoji u saopštenju vlasti u Budimpešti.

*ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom jeziku