Nemačka i ruski gas - dug put do energetske nezavisnosti

Svakim danom, sa svakim novim užasnim vestima iz Ukrajine o masakrima civilnog stanovništva, raste pritisak na Nemačku da prestane sa nabavkom ruske nafte i gasa. To su razumljivi zahtevi, naročito i prvenstveno iz Ukrajine.

A zastrašujuće je i to što sada studija ekološke organizacije Grinpis otkriva da će Nemačka ove godine morati Moskvi da plati rekordnu sumu od oko 32 milijarde evra za naftu i gas. Glasan zahtev da se sa time odmah prekine, svakako je opravdan i sigurno će postati još glasniji.

Ali i ministar privrede Robert Habek iz stranke Zelenih je u pravu kada kaže da bi socijalni mir u Nemačkoj bio u opasnosti ukoliko bi se naglo obustavile isporuke gasa iz Rusije. Habek je već pokušao da se isporuka gasa forsira iz drugih zemalja, poput Katara i Norveške. Nemačka planira brzu izgradnju terminala za uvoz tečnog gasa. A dugoročno se oslanja na masovnu izgradnju obnovljivih izvora energije i na vodonik kao izvor energije budućnosti, prvenstveno u industriji.

Sve je to ispravno i dobro i ide u prilog vladi koja ne odbija, naročito za Zelene bolne debate o nastavku rada postojećih nuklearnih elektrana. Ali i one o ideji da se još jednom preispita odbacivanje dobijanje gasa „frakingom" i u Nemačkoj. Ali ono što je zajedničko svim tim debatama je da se one završe brzo kao što su i počele.

To što ostaje je - velika zavisnost od uvoza iz Rusije. Zato je ispravno tu zavisnost okončati korak po korak - a ne spektakularnim obustavljanjem ruskih isporuka preko noći.

Ono što frustrira je to što se vlada ne usuđuje da preduzme neke male, ali efikasne mere koje bi već sada mogle da doprinesu uštedi energije. Jedna od takvih mera bilo bi ograničenje brzine na autoputevima. Neshvatljivo je zbog čega se to još odavno nije desilo, iako više stručnjaka uverava da bi time bilo moguće uštedeti oko sedam odsto nafte. Takva mera bi mogla i da se ograniči na određeni vremenski period. Zašto ne? Važno je da se nešto desi.

Nota bene: pre svih je Nemačka ta koja mora da se oslobodi zavisnosti od ruske nafte i gasa. I to definitivno. U novim zgradama više ne smeju da se ugrađuju sistemi za grejanje na gas, a upotreba obnovljivih izvora energije konačno mora istinski masovno da se proširi. Ali za sve to je potrebno mnogo vremena. I Evropljani konačno moraju zajedno da rade na energetskoj politici, a ne jedni protiv drugih.

Decenijama je svaka vlada u Nemačkoj neprestano govorila o energetskoj tranziciji: odustajanju od nuklearne energije, prestanku proizvodnje električne energije iz uglja, širenju kapaciteta obnovljivih izvora energije. Ali posebno kada je reč o ovom poslednjem, posle velikih reči nisu usledila dela. Proizvodnja energije zu pomoć vetra i sunca nije porasla u onoj meri u kojoj je to bilo moguće. To sada mora da se promeni. Višegodišnje procedure za izdavanje dozvola za vetrenjače moraju drastično da se skrate. Upravo to Vlada sada namerava da učini. Ali sada to stvarno mora i da se ostvari.

Kratkoročno, međutim - i samo o tome se radi - uprkos svim naporima, ne postoji prava alternativa ruskom gasu. To je užasmna konstatacija. Ne mora se verovati svim katastrofalnim prognozama privrede, ali verovatno je tačno da bi trenutni prekid isporuke gasa imao dramatične posledice.

Vlada sada namerava da do 2024. u potpunosti da prekine uvoz ruskog gasa. To izgleda realno. Umesto priča o nerealnoj trenutnoj obustavi isporuke nafte i gasa iz Rusije, bilo bi lakše i bolje odustati od oklevanja u vezi sa isporukom teškog naoružanja Ukrajini. Ali, od dugogodišnje zavisnosti nije se moguće osloboditi tek tako, preko noći.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.